Rupa
Tog jutra
padala je kiša i duvao je vetar i bilo je hladno, pa je ugledni advokat Dane
Tužbalić odlučio da ostane u svom krevetu. Probudio se rano ujutru, kad i
obično, ali nije ustao. Ležao je u krevetu i razmišljao. Sve te godine advokatske
prakse tražio je rupe u zakonu i sada je konačno upao u jednu.
Rupa je bila duboka i nije znao kako da
izađe. Rešio je stupi u štrajk, prežderavanjem.
Prve nedelje
štrajka ugojio se nekoliko kila. Po ceo dan je ležao u krevetu, gledao TV i
jeo. Fino se odmorio. Prijalo mu je. Svakodnevno su ga posećivali prijatelji
koji su mu pružali podršku. Donosili su mu hranu koju je on, revoltiran, trpao
u sebe.
Prolazile su
nedelje, pa meseci, a Tužbalić je
ostajao neumoljiv u svojoj nameri. Brzo je nabacio pedesetak kila viška, a do
kraja godine i čitavih sto. Pozvao je
novinare oko svog kreveta, želeo je da se obrati javnosti. Hteo je da podeli svoj
primer, da njegova reč dopre do svih drugih koji su upali u rupe.
I dok je
proždirao pileća krilca, masnih ruku i masnih usta, obratio im se: „ Rupa je dublja
nego što je bilo ko od nas mogao da pomisli i da bi izašli iz nje treba da
sarađujemo. Svi smo mi saučesnici, a mnogi protiv svoje volje. Od tih mnogih,
mnogi, opet, ni ne znaju da to ne znaju. I dok je tako, biće rupa u koje ćemo
upadati.“ Na pitanje novinara dokle misli da štrajkuje prežderavanjem, Dane im
je odgovorio jednim sočnim zalogajem roštilj kobasice.
Nestrpljivo
je čekao sutrašnje naslove u novinama. Od uzbuđenja nije mogao da zaspi, te je
noć proveo hraneći se.
Svanulo je,
a on je već držao novine svojim debelim prstima. Naslovna strana jednih glasila
je: „Nekada ugledni advokat, danas sere u bure“. Druge su opet obaveštavale da
mu treba još pedeset kila kako bi se upisao u Ginisovu knjigu rekorda kao
najdeblji advokat ikada. Treće su pisale o raskalašanom životu elite: „Dok narod
gladuje, elita se prežderava“ Tužbalić je bio razočaran i upao je u depresiju,
a kad je depresivan onda jede mnogo više nego inače.
Posle
medijske hajke i rušenja njegovih ideala, vrlo brzo je ostao sam i zaboravljen.
Posećivali su ga tek poneki avanturista ili starleta, čisto da opale jedan
selfi sa njim. Hranu je naručivao iz restorana brze hrane, prao se sunđerom,
novine više nije čitao.
Jednog dana
mu je pozlilo. Stigli su spasioci, poneli su dizalice sa sobom. Skinuli su
krov, napravili rupu na plafonu, privezali ga sajlama i probali da ga podignu.
Kada je bio na pola puta izeđu kreveta i velike rupe na plafonu, konačno je
video izlaz i poverovao u svoju pobedu. Još pola metra i izneće ga kroz rupu,
iz rupe, a onda su sajle od tereta popucale, tresnuo je od pod, pritom napravivši
rupu na njemu, kroz koju je propao u podrum, rupu ispod kuće.
Sve te
godine advokatske prakse, Dane Tužbalić, tražio je rupe u zakonu i sada je
konačno upao u ne jednu, nego u tri. „Što
sam tražio to sam i dobio“, pomislio je na hladnom podu podruma, a zatim
zapazio bure sa kiselim kupusom.
.jpg)
.jpg)
