Rupa

Rupa

Tog jutra padala je kiša i duvao je vetar i bilo je hladno, pa je ugledni advokat Dane Tužbalić odlučio da ostane u svom krevetu. Probudio se rano ujutru, kad i obično, ali nije ustao. Ležao je u krevetu i razmišljao. Sve te godine advokatske prakse tražio je rupe u zakonu i sada je konačno  upao u jednu.  Rupa je bila duboka i nije znao kako   da izađe. Rešio je stupi u štrajk, prežderavanjem.

Prve nedelje štrajka ugojio se nekoliko kila. Po ceo dan je ležao u krevetu, gledao TV i jeo. Fino se odmorio. Prijalo mu je. Svakodnevno su ga posećivali prijatelji koji su mu pružali podršku. Donosili su mu hranu koju je on, revoltiran, trpao u sebe.

Prolazile su nedelje, pa meseci, a  Tužbalić je ostajao neumoljiv u svojoj nameri. Brzo je nabacio pedesetak kila viška, a do kraja godine i čitavih sto.  Pozvao je novinare oko svog kreveta, želeo je da se obrati javnosti. Hteo je da podeli svoj primer, da njegova reč dopre do svih drugih koji su upali u rupe.

I dok je proždirao pileća krilca, masnih ruku i masnih usta, obratio im se: „ Rupa je dublja nego što je bilo ko od nas mogao da pomisli i da bi izašli iz nje treba da sarađujemo. Svi smo mi saučesnici, a mnogi protiv svoje volje. Od tih mnogih, mnogi, opet, ni ne znaju da to ne znaju. I dok je tako, biće rupa u koje ćemo upadati.“ Na pitanje novinara dokle misli da štrajkuje prežderavanjem, Dane im je odgovorio jednim sočnim zalogajem roštilj kobasice.

Nestrpljivo je čekao sutrašnje naslove u novinama. Od uzbuđenja nije mogao da zaspi, te je noć proveo hraneći se.

Svanulo je, a on je već držao novine svojim debelim prstima. Naslovna strana jednih glasila je: „Nekada ugledni advokat, danas sere u bure“. Druge su opet obaveštavale da mu treba još pedeset kila kako bi se upisao u Ginisovu knjigu rekorda kao najdeblji advokat ikada. Treće su pisale o raskalašanom životu elite: „Dok narod gladuje, elita se prežderava“ Tužbalić je bio razočaran i upao je u depresiju, a kad je depresivan onda jede mnogo više nego inače.

Posle medijske hajke i rušenja njegovih ideala, vrlo brzo je ostao sam i zaboravljen. Posećivali su ga tek poneki avanturista ili starleta, čisto da opale jedan selfi sa njim. Hranu je naručivao iz restorana brze hrane, prao se sunđerom, novine više nije čitao.

Jednog dana mu je pozlilo. Stigli su spasioci, poneli su dizalice sa sobom. Skinuli su krov, napravili rupu na plafonu, privezali ga sajlama i probali da ga podignu. Kada je bio na pola puta izeđu kreveta i velike rupe na plafonu, konačno je video izlaz i poverovao u svoju pobedu. Još pola metra i izneće ga kroz rupu, iz rupe, a onda su sajle od tereta popucale, tresnuo je od pod, pritom napravivši rupu na njemu, kroz koju je propao u podrum, rupu ispod kuće.

Sve te godine advokatske prakse, Dane Tužbalić, tražio je rupe u zakonu i sada je konačno  upao u ne jednu, nego u tri. „Što sam tražio to sam i dobio“, pomislio je na hladnom podu podruma, a zatim zapazio bure sa kiselim kupusom.