Povratak u budućnost

Povratak u budućnost

Vreme nekada sporo prolazi, nekada brzo, primetio je Ajnštajn. Samo tako ga možemo osetiti, a sve ostalo u vezi s njim je obična, najobičnija birokratija. I tim tempom, sporo-brzo, pečat-potpis stigli smo do budućnosti.

Nama se budućnost dogodila neočekivano, iako smo znali da nabujalo dolazi. Uhvatila nas je u emotivnom raskoraku, nezgodnoj pozi. Dok smo nostalgično gledali u prošlost, rasipajući sadašnjost, ona se desila.

I eto te sada sediš u pocepanoj fotelji, u oronuloj, zagušljivoj kući, osećaš se na vlagu i buđ i razmišljaš o vremenskoj mašini. Dok klinci preleću rupe na putu, svojim letećim daskama, zujanje njihovih vozila ti blokira misli. Malo ti treba da potoneš u njih, a  kad kreneš da toneš ka dnu, nikad stići. Uopšte nije jednostvno dodirnuti dno. Do njega ima dugo da se tone, kroz hladne, mračne, neistražene dubine pune zubatih i okatih demona. Kada konačno dotakneš dno, primetićeš da je tvoja lađa potonula davno pre tebe, eno je tamo leži, sva u rđi i algama.

Isto je tako i s letenjem. Ako se previše pribiližiš Suncu, spržiće ti krila, a gde bi drugo leteo nego na Sunce? Nisi ti ni riba, ni ptica, čoveče. Hodaj! Hodaj i razmišljaj. Hodaj kroz razum i poželi da si lud. Što pre poludiš, duže ćeš ostati normalan.

I kako je zujanje zamaklo za ćošak, misli opet nadolaze. Gde bi stvarno išao kada bi imao vremensku mašinu? U srećna vremena? Da li ona izgledaju isto kao kada si ih napuštao, ostavljajući uspomene za sobom? Srećniji si sada u toj pocepanoj, prašnjavoj fotelji i to te izluđuje. I to je dobro...

Sve ostalo je ko će kome po što jeftinijim cenama. Jer budućnost je takva, jeftina i lako dostupna. U budućnosti je sve jeftino, pa i kvalitet. Kada budeš seo u tu vremensku mašinu, ti se vrati u budućnost jer tamo je sve moguće, ako si lud, a poludeo si još u stara, srećna vremena.