Autoput

Autoput

Bacaš pogled na retrovizor, znoj ti se sliva s čela, dok drugom rukom gasiš otpušak. Pepeljara je prepuna, pikavci ispadaju iz nje i završavaju kotrljajući se po podu. U retrovizoru mrak. Brišeš znoj sa čela i pališ cigaretu. Nigde nikog, dodaješ gas. 

Dan je počeo uobičajeno, nisi znao da li je sreda ili četvrtak. Brkaš ta dva dana s ostalih pet u nedelji.  Probudio si se na parkingu benzinske pumpe. Sipao si gorivo, popio kafu i posekao dok si se brijao. Danas te čekao dug put, baš kao i svakog petka.

Ideš samo pravo i ne možeš pogrešiti. Put je ravan, a okoliš monotona. Kasetofon ti jede kasete, a radio nema dometa. Zaboravio si da isprazniš pepeljaru. Nigde nikoga na pisti, nema preticanja. Pališ cigaretu, ubija ti apetit. Do prvog bi trebalo da stigneš.

Zaboravio si vozačku, zaboravio si na to, posto si zaboravan. Samo drži pravac. Sviraj, sviraj jače, stisni sirenu i drži je, udari glavom od nju, jače. Sad se smiri, zapali i drži pravac. Kada popušiš do kraja, onda sve to ponovi i još vrišti, ali drži pravac. Nema skretanja, nema bekstva, put ti je kavez, a auto lanci, dobro si se ti jutros i obrijao.

Pao je mrak. Nigde nikoga, dodaješ gas. Upućuješ još jedan pogled u retrovizor, da se uveriš. Kad tamo, farovi se pale. Bio si u pravu! Koči! Pusti ga da te pretekne... Budala, nema pojma gde se uputio... Evo ga i znak za pumpu, odmor bi ti prijao. Sutra je novi dan, ponedeljak. Ili utorak... Taman da isprazniš pepeljaru. Do prvog bi trebalo da stigneš, ali prvo završi tu cigaretu.