Sveti Đorđe ubija aždaju

Sveti Đorđe ubija aždaju

U pletenu korpu jedne gospođe, napunjenu specijalno za slavski ručak, stalo je sledeće: 2kg krompira, 1kg šargarepe, glavica kupusa, 1kg paradajza, pakovanje rezanaca, pakovanje mini-kobasica, jedan odrezak i velika, najdeblja, najskuplja slavska sveća.

Skromno… Nekada su ljudi, u dobra stara tranziciona vremena, dizali kredite za slavsku gozbu. A danas, skromno… Vraćaju se duhovnim vrednostima, kad nemaju para da to proslave po svetovnim običajima, sa sarmom, pečenjem i litrama vinjaka.

Možda je gospođa biljojed? U tom slučaju, mini –kobasica bi bila ponuđena gostima.

Možda joj se okreće jagnje kod kuće, a ona bila u prodavnici da nakupuje za salatu. Možda, ali bi joj tada trebale bar dve glavice kupusa.

Možda slavi slavu sama? Smučilo joj se sve.

Zar je greh imati bogatu trpezu jednom u tri, četiri meseca?

Joj sirotinjo, i Bogu si teška, što bi rek’o Džej.

A možda je onaj biciklista što je opljačkao banku, učinio to kako bi imao da proslavi slavu? Da proslavi slavu, kupi nešto za obući, poplaća troškove, povrati dugove, popije pivo, zameni kočnice na biciklu i još da ostavi malo sa strane, pa da ima za bekstvo što dalje odavde.

Sveti Đorđe, molim te, ubij već jednom tu prokletu aždaju!