Mistik

Mistik

Popodnevni časovi, kafana je gotovo prazna, šanker stoji za šankom i polira čaše. Za stolom pored prozora, u samom uglu, sedi čovek u starom, izbledelom odelu, ali i dalje elegantnom. Ispred njega stoji flaša piva, a pored flaše puna čaša sa tri prsta pene skroz do vrha, i malo preko. U pepeljari zadenuta cigareta, tek zapaljena, a dim se diže gore, skroz gore do plafona, u pravoj, ali nemirnoj liniji. Čovek sedi mirno, s rukama spuštenim u krilo i gleda pravo ispred sebe. Pogled mu je upret u jednu tačku, on zna koju. O čemu misli? U kakvim je problemima? Sunce prodire unutra obasipajući misterioznog stranca. Šanker ga gleda iz profila. Rošavo, ali sveže lice, veliki grbavi nos i oči, skrivene iza sunčevog zraka. Ne može ni da proceni koliko čovek može imati godina. Nije siguran ni da li mu je kosa seda. Izgleda kao da jeste, ali  možda samo izgleda.

Da li je pobegao iz nekog petparačkog romana? Mogao bi biti strog, ali pravičan detektiv. Mogao bi biti iskusni poručnik koji gine na dužnosti dan pred penziju. Kockar, ucenjene glave jer mnoge je ojadio, kockar, prokockane sreće, kockar čije lica se ne čita. Možda je putnik kroz vreme, sveže pristigao iz pedesetih godina prošlog veka, pa razočaran u svoje vizije, seo u prvu kafanu ili oduševljen, svejedno, opet seo u prvu kafanu. A da nije iz službe, pa kao gleda ispred sebe, a zapravo snima šankera kako polira čaše?  Isto tako, čovek bi mogao biti i stolar, vozač, ekonomista…ali svakako je tajanstven, Mističan. Mistik. Takav lik…

Sedi tako u uglu kafane, ispred njega stoji flaša piva, pored flaše čaša sa tri prsta pene, skroz do vrha i malo preko, uzima je i otpija gutljaj. Pored flaše u pepeljari stoji cigareta i dim joj se uzdiše ka plafonu. Uzima je i uvlači dim. Ustaje. Staro, elegantno odelo i kožne cipele.

Dolazi do šanka, plaća račun i izlazi iz kafane. Šanker gleda za njim.

-      --  Da li si i ti video ovog čoveka ili sam ga to samo ja umislio? – upita šanker drugog gosta koji sedi na ivici šanka, u crnom gumenom odelu, sa  špicastom maskom na glavi, velikim crnim ogrtačem i slikom slepog miša na grudima.

-        -  Da, jesam – reče gost, posle kraćeg razmišljanja.

-      -   Uuu, izvini Betmene – nastavi razgovor šanker, blago iznerviram dramskom pauzom. 

-      -    Znači i ti si!? Dobro je taman sam mislio da sam prolupao – reče gost, obrazlažući dramsku pauzu.

-         - Uf, i ja. Idealan lik za izmisliti ga u glavi – šanker će, i nastavi da polira čaše.