Magla

Magla

Spustila se magla, i sa sobom donela pitanja. Siluete i obrisi, dahtanje i šaputanje, koraci svuda naokolo. Prigušeno svetlo, lutajuće senke. Probijaš se kroz maglovitu noć, tražeći pravi put, napipavaš sledeće skretanje, orjentišeš se po sluhu, pratiš pesmu. Šta magla krije?

Pod maglom svi liče na sve, da li prepoznaješ? Da li prepoznaješ grad, kakav jeste, a ne kakav bi mogao biti? Magičan je, vidiš ga, kako izvire iz nejasnoće, kako se nazire iza maglovitog zastora. Šta hoće od tebe? Pitanja, pitanja, sa maglom dolaze pitanja...

Klizava kaldrma, krivudave ulice, sećanja vrebaju. Pitanja su postavljena, a dobro pitanje je skoro kao tačan odgovor, kao ti. Kao ti srećo, patnjo, ljubavi, nado, tugo, misli, vero... Kao ti što si se sakrila u gustoj magli, kao ti što me pratiš, što mi dahćeš na uvo. Kao ti, što me čekaš iza ugla da mi pokažeš kuda dalje, da me potsetiš gde sam se to zaputio, da me tvoj sjaj vodi kroz ovu mističnu noć.  

Šta magla pokazuje? Šta si spreman da vidiš? Šta zaista želiš da vidiš? Kada zvezda zasija, a magla se povuče, jasno vidiš, siluete postaju drveće, obrisi zgrade, dahtanje i šaputanje se pretvara u ljude, koraci svuda naokolo. A ti srećo, patnjo, ljubavi, nado, tugo, misli, vero...i ti se jasno vidiš, najjasnije, daleko iznad svih i svega, eno te gore na nebu, smešiš se...