Magična soba
Postoji ta jedna magična soba. Svuda po njoj leže
rasute knjige, naslagane jedna na drugu, u spirale, pružaju se prema tavanici.
Knjiga po knjiga, stepenik po stepenik...
Magičnu sobu nije lako pronaći, postoji toliko
mnogo drugih soba, ali samo je ona ta, jedina, magična. Lutao sam mračnim,
vlažnim i hladnim hodnicima, išao od vrata do vrata, kucao na svaka i hvatao se
za kvake...
Zidovi u magičnoj sobi su topli. Krase ih slike
egipatskih kraljica i grčkih boginja. Video sam tamo i jedan sat, nema
kazaljke, on pokazuje slobodno vreme, jer se u magičnoj sobi vreme ne meri...
Tako sam išao redom, od sobe do sobe. I ništa...
Bile su prazne, prašnjave i trule, a meni je trebala magija. Sva vrata bila su
otključana, pa sam bez problema prolazio kroz njih, a onda sam naišao na jedna
zaključana. Iza njih, dopirala je muzika. Kakva je to melodija bila, čista
harmonija, opijajući glas...
U magičnoj sobi postoji jedan mali prozor i on
gleda na svet. Na prozorskoj dasci se nalazi jedna sakcija, a u njoj jedan
kaktus. Kaktus je nežan i sočan, ali nepoverljiv, pa zato ima velike bodlje.
Neka, ne kažem ja ništa, verujem da ima svoje razloge za to. I svet ka kojem je
okrenut je velik...
Kucao sam, ali niko nije otvarao. Sagnuo sam se i
provirio kroz ključaonicu. Tada sam je ugledao i odmah prepoznao. Iako su se
moje oči susrele sa njom prvi put, srce je znalo odgovor. To je bila ona,
magična soba...
Krevet u njoj je udoban i topao, zatrpan
jastucima. Pored njega nalazi se upaljena sveća, a njen sjaj otkriva tajne.
Magična soba je tajanstvena, zato i jeste magična.
Iako nisam mogao da uđem, nisam smeo da odem. To
nikako, ne sada, kada sam je konačno pronašao. Sve što je trebalo da uradim
bilo je da sačekam. Samo još malo strpljenja... Sklupčao sam se ispred vrata, a
muzika me je uspavala. Uf, kakav je to san bio...a kada sam se probudio,
primetio sam da su vrata odškrinuta. Ustao sam i pažljivo zakoračio unutra.
Na stočiću se puši šolja vrelog čaja, a pored nje
smotan blant. Svuda naokolo knjige, naslagane jedna na drugu. Knjiga po knjiga,
stepenik po stepenik, sve do tavanice, a na njoj zvezdano nebo. Tako je to sa
magičnom sobom...
No comments:
Post a Comment