Kriza indetiteta

Kriza indetiteta

Čovečanstvo, jedan genijalan um, sklon mentalnom zastranjivanju, nema pojma šta zapravo želi, nema želju da shvati, ne shvata sebe, već prihvata bilo šta što čuje, naporno mu je da gleda, bole ga oči od onoga što vidi.

Glava mu se cepa na više delova, dok je ono stalno okreće u stranu, a na svakoj strani ima nešto od čega bi rado sklonilo pogled, pa to i čini, dok ga vrat sve više boli od stalnog istezanja.

A u glavi ključa, suočavaju se želje i mogućnosti, stvaralaštvo i destrukcija, loš primer i nedostatak dobrog... Arogancija se protivi vaspitanju, neznanje prosvetljenju, strah slobodi. Uprkos svemu, ono konstanto napreduje, napreduje do te mere da ni samo ne može da isprati svoj napredak. I kako onda da ne poludi?

 Taj blistavi um mora da prelomi, mora da sruši granice kojim samog sebe ograničava. I sada je tu negde, na granici, ali još uvek ne zna šta bi sa njom. Trebalo bi da vežba, da evoulira, pa da se malo prijatno iznenadi za promenu, a da bi u tome uspelo, dovoljno je samo razmišljati. Što više postojeće generacije razmišljaju toliko više će ostaviti narednim nešto od čega bi mogle započeti.

I otuda kriza indetiteta. Čovečanstvo se stalno nešto pita i što više odgovora pronalazi, postavlja više pitanja. To ne bi bilo uopšte loše, samo što ga od silnih pitanja hvata panika i kompleksi izbijaju na sve pore. Otima, ne zato što mu treba, već zato da ni drugi nemaju. Ako nema šta, a onda bar sreću.  Od toliko stvari koje bi mogle da se urade, čovečanstvu prosto pripadne dosada, smori se, pa se onda uhvati bilo čega samo da se zanima sa nečim, da ubije vreme, pa ubija svoju čovečnost. Kad mu je hladno, ono zakuva rat da se ugreje. Kada ga zasvrbi dlan, ono poseče šumu, pa od papira pravi pare. Kada je zemlja blatnjava, ono izlije tone betona preko nje, da ne prlja cipele. Kada napravi raketu, lakše mu je da je baci negde da padne, nego da je vine u visine.

Kriza indetita, neshvaćenost i strah od nepoznatog, sve zajedno daje jedan nestabilan, promenljiv i slab karakter, a sve to dok stoji na granici, dok pritisak raste. Tu je, na korak, da li će ga napraviti?