Dobro jutro
Kad se kaže
da neko spava kao zaklan, ti prvi padneš na pamet. O takvom stanju se ovde
radi, komatizovan si. Ničega nisi svestan, samo tvoje postojanje se lako može i
bilo kako drugačije nazvati. Tu i tamo
naleti po koji košmar. Nisi baš siguran o čemu se tu radi, ali znaš da imaš
gomilu pitanja na koja jednostavno ne možeš pronaći prave odgovore. Ali nije
košmar zbog pogrešnih odgovora, nego
pitanja. A pitanja se gomilaju i
gomilaju, skupljaju na gomile. Pravi košmar. Znojiš se, preznojavaš… Boli te,
sve jače, ispuštaš krik.
Vrisak te
nosi, kada postane neizdrživo, kada sav podrhtavaš, preteći da se
pretvoriš u prašinu i kada misliš kako
će zauvek ostati tako, postaješ svestan kome u koju si zapao. Odjednom si
prisutan, ali nemaš pojma gde to. Ništa
se ne vidi. Ideš po mraku u sobi punoj razbacanih stvari, ivica od stola može
izbiti na svakom koraku, strah te je da ne udariš glavom od luster. Pažlivo
koračaš, rukama napipavaš okolinu, mirišeš novu teritoriju, želiš da je osetiš,
sve to kako bi pronašao prekidač na zidu pored vrata i upalio svetlo.
Ako upališ
svetlo, to će te probuditi. Da li želiš da se probudiš na nekom potpuno
stranom, nebezbednom mestu gde bi sve moglo biti drugačije od onoga na šta si
navikao? I na šta si ti to tačno navikao? Čoveče, bio si u komi celog život,
tek što si pokazao prve znake dizanja iz iste, tek što su prvi zraci istine
probili paučinu kojom si obmotan, a već se opireš. Mada, nije lako… Teško je
prihvatati promene u nedostatku navika. Odbaci nepostojeći teret, nije on tvoja
krivica, upali svetlo, osvrni se, možda se iznenadiš.
I onda, onda
počinješ da sanjaš. To si čekao svo ovo vremene, zar ne? Čekao si snove, da
šetaš kroz njih, da dišeš kroz njih, gde god da pogledaš, da ih ugledaš, svuda
da ih čuješ i slušaš. Da ih živiš. I kada oni postanu baš uzbudljivi, kada
treba konačno da se ostvare onako kako samo oni mogu, taman kada stigneš do
najlepšeg dela, taman kada…budiš se.
Otvaraš oči,
osvrćeš se. Tako to izgleda, ne znam šta si očekivao i zašto, ali to je to.
Uglavnom, svideće ti se, vidićeš i sam, ali prvo ustani, protegni se malo, idi
umij se. Proviri kroz prozor, pogledaj u dan. Probudio si se, sad možeš kako
misliš da treba, ali ne zaboravi san koji si sanjao, on te je probudio…
Dobro jutro.
No comments:
Post a Comment