Smrt u doba krize

-->

Smrt u doba krize

Iako na vratima piše da je pauza za doručak uveliko počela, burek još nije stigao. Iza vrata nalazi se veliki radni sto i na njemu hrpa papira, predmeta, dosijea. Neki su na čekanju, zamrznuti, drugi su opet s naznakom hitno. Tu su i molbe, žalbe, dopisi. Papiri svih oblika, veličina. Neki požuteli, s ušima na krajevima, drugi, opet, sveže otkucani, ni krv kojom su potpisani se još nije skorila.

Morali biste biti viši od dva metra pa da vidite osobu koja sedi s druge strane stola. Osoba je, zašto da nije, ali ne biste je prepoznali. Sedi tako u svojoj drvenoj stolici, oguljenoj, tvrdoj. Crveni sjaj u očima je izbledeo ili su one jednostavno propale u duplje i povukle crvenilo u dubinu lobanje. Izoranog, neuredno izbrijanog lica, u crnoj košulji s crvenom leptir mašnom pogrbljeno sedi i gleda u kamin. Gleda u vatru u kaminu. Vatra je jedini izvor svetlosti u sobi, jer prozora nema. A i zašto bi, soba je u podrumu. Kako vatra poigra, tako se po uglovima prostorije ukažu paukove mreže. Velika Smrt je zatočena u četiri zida, duboko u zemlji. Rekli su joj da je to samo privremeno, da smanje troškove. Kažu, terenski rad je luksuz u doba krize. Neće ni kompjuter da joj kupe, pa bar da elekronski šalje presude. Kažu, konzervativni su, a i poskupela struja, intenet, windows, a i svake godine treba kupovati nove delove... Dobro je i ovako, Smrt napiše presudu, a Crno Dete ode i lično uruči onome kome je namenjena. Crno Dete radi za džabe, tačnije - na praksi je.

Smrt se ne seća kada je „privremeno“ započelo. Smrt se seća inkvizicije, komunizma, svetskih ratova, Vijetnama, Pol Pota... To su bila sretna vremena, ponekad se teši. Oči su joj tada svetlele tako moćno da su mogle brodove navoditi. Jednim zamahom kose padale su glave. Crni plašt se tada ponosno vijorio i ljudi su ga se plašili. Nije bilo bitno ko je čiji sin, ko je u kojoj stranci, ko koga poznaje. Glave su padale.

A danas? Čuj neoliberalni kapitalizam. Jaoooj. Moraš skinuti plašt, rekli su joj, hoće da nas tuže. Kažu, Betmen nosi takav plašt i studio ga je zaštitio kao brend. Čuj brend. Jaoooj. Danas mrtvi imaju veća prava od živih. To sve košta, ali Smrt nema ništa od toga. Čak joj i plata kasni. Evo, sada je januar, a pre neki dan joj je isplaćena druga polovina novembra. Novembra 2011. I kome da se žali? Đavolu? Svetom Petru?

Vrata se otvoriše i u kancelariju uđe Crno Dete noseći burek u ruci. Crno Dete, Afro-amerikanac patuljastog rasta. Crnac kepec. Jaoooj.

„A gde mi je jogurt?“ - upita ga Smrt.