Akvarijum

-->

Akvarijum

-->

Gledanje u akvarijum pun ribica zna da opusti čoveka. Još kada je u njemu lepo nameštena dekoracija, neke biljčice, kamenje, potopljeni brodovi, zamkovi. A gupike, zebrice, oskari plivaju pa dodju do kraja, pa poljube vrata, pa nazad. A čistači se motaju po dnu, pa uz staklo, pa malo jedu govna. To tako zna lepo opustiti čoveka. To saznanje da, za promenu, neko drugi jede govna. 

 

A šta ribice vide kada gledaju iz akvarijuma? Somove kako se koprcaju na suvom? Kako očajnički gutaju vazduh? Vide gomile zakržljalih peraja, repova i krljušti. Vide svoje pretke koji su davno napustili akvarijum i sada više ne znaju šta da rade sa sobom. Izgledaju kao da bi se najradije vratili nazad i zaboravili sve one naporne godine evolucije, revolucije i lošeg humora. Problem je što niko neće da prizna grešku. Nikog nema da kaže:”Bili, videli, `ajmo nazad da plivamo malo.” Ili kada bi se pojavio neko pa da predloži:”A da probamo da letimo za promenu. Plivali smo, hodali smo, koliko letenje može biti teško?”

Mada, teško da akvarijumske ribice mogu baš tako da posmatraju. Pamćenje ih služi svega nekoliko sekundi. To je dovoljno da naprave krug, ugledaju vas i pomisle:”Vidi ovog soma”, pa naprave krug, ugledaju vas i pomisle:”Vidi ovog soma”... 

ilustracija: Ljiljana Đerić