Kafanski ljudi

-->

Kafanski ljudi

Kada prvi put zakoračite u kafanu, prvi put zakoračite u svet odraslih. I dok posmatrate sve te odrasle ljude, primećujete kako su drugačiji nego što ste do sada imali priliku da ih upoznate. Oni piju pivo, vi koka kolu. Međusobno se vređaju, a prema vama se ophode s poštovanjem. To vam ostaje jedno od najvećih otkrovenja u životu. Prvi put s ocem u kafani. Ili sa strikom, ujakom, dedom, prvim komšijom...

Kako godine prolaze, vi stasavate i vreme je da samostalno počnete odlaziti na to mitsko mesto. Sada ste vi ti koji piju pivo. Lično vi postajete deo sveta odraslih i... počinjete se razočaravati. Ne u kafanu, nego u grozne istine koje tamo saznajete. Ali nazad nema, a i nije sve tako strašno – to je samo svet odraslih. Neće proći mnogo i sledeće što ćete primetiti je da su te istine mnogo groznije izvan same kafane i tada vam ona postaje oaza mira i čistilište duše.

Posle određenog pivskog staža, a i stomaka, poželećete da naručite kafu i šveps. To je možda prelomni trenutak. Upravo ste shvatili da je kafana veća i od samog piva. Kada neko obrne turu, a vama konobarica (konobar) donese šveps, onaj što plaća će početi da vas kune što je bacio pare na to smeće, ali neka ga. On samo još ne zna.

Srela se tako dva stara prijatelja posle više od dvadeset godina. Ni sami ne znaju koliko su dana i noći zajedno proveli za, i ispod kafanskih stolova. Imaju toliko toga za ispričati i šta će, kako će, odu i sednu u prvu kafanu. Jedan prijatelj je u međuvremenu prestao da pije i naručuje kafu i kiselu vodu, a drugi ga u čuđenju gleda. Posle kratkog razmišljanja dolazi do zaključka: „A da, voziš. Pametno.“

Jednog dana, kada budete napustili ovaj svet, vašu smrtovnicu će prvo zalepiti na vrata (ili drvo ispred) vaše omiljene kafane. Od kolevke pa do groba...

A da li sa druge strane imaju kafane? Sigurno da je tako.