Basna

-->

Basna

Mačka ima devet života. Pa da počnemo.

Prvi život

Novembar mesec. Prepliću se blato na zemlji i oblaci prepuni kiše na nebu. U svom oboru, svinja jede pomije od ranog jutra. Posle obilnog doručka, ušuškava se u govna i odmara od napornog obroka. Ima 170 kilograma, i raste. Taman kada ju je obuzeo govnjavi san, na bedemu obora pojavila se mačka.

• E, svinjo. Svinjo, grok, grok – oglasi se mačka. Svinjo, e. E, bre, svinjo – nastavi mačka da grebe po svinjinoj podsvesti. Najzad je probudi. Svinja tromo otvori okice i zagrokta.
• E, mačko, otkud ti? Kako si?
• Ja sam odlično, svinjo. Mnogo bolje nego što ćeš ti uskoro biti.
• I ja sam dobro. Evo baš sam se lepo najela, pa rekoh, malo da odmorim.
• Šta misliš, ti svinjo jedna, zašto tebe gazda tako lepo hrani? – upita je mačka.
• Moj gazda je dobar. On mene baš lepo hrani, zna da voli da jedem – odgovori svinja.
• E svinjo moja – reče mačka tajanstveno i nestade s bedema.

Prošlo tako nekoliko dana. Svinja se ugojila još deset kilograma.

• Svinjo, svinjo, budi se – opet će mačka.
• E zdravo mačko – reče svinja nakon što je progledala.
• Da li si ti, svinjo, ikada čula za 29. novembar?
• Naravno da sam čula – gotovo će uvređeno svinja. To je Dan Republike.
• E moja svinjo, ti samo za Tita i znaš. 29. nije Dan Republike, 29. je svinjokolja, ako me razumeš.
• Svinjo kolja – zamisli se svinja. Aaaaa, Kolja! Kolja će pevati svinjama?
• E svinjo moja. Koja si ti vreća masti i kostiju – razočarano će mačka i nestade.

Prođe tako opet nekoliko dana. Sada je već 28. Svinja nagurala skoro do 200 kilograma. Mačka se opet pojavi na bedemu svinjca.

• Zdravo mačko, otkud ti? - svinja će.
• Došla sam da se pozdravimo.
• Ideš negde?
• Ja nikuda. Ali sutra je 29.
• A da, Dan Republike.
• Svinjo, Tito je mrtav već više od treideset godina.
• Jel?
• Svinjo, sutra ideš pod nož. Razumeš? Gazda će te zaklati i pojesti.
• Mene? Gazda? Ma šta ti je mačko, nemoj da brineš. Mene gazda voli, stalno me hrani.
• E moja svinjo... Nemoj samo sutra da se iznenadiš. Odoh sada, zbogom – i mačka nestade.

Svanuo je 29. Sivo, kišovito vreme. Priziva smrt. Svinjokolja je otkazana. Gazda je imao saobračajnu nesreču. Auto je sasvim sprčen, maksimalna šteta. A gazda je, srećom, prošao samo s ogrebotinama. Ipak, dovoljno da provede dan u bolnici i otkaže klanje svinje. Vozio se jugom, išao da naoštri noževe i podleti mu mačka pod točkove.

Naravoučenije: Nikada ne gledaj u tuđi svinjac!

Drugi život

Ide mačka ulicom. Sita i srećna. Razmišlja o obroku koji je upravo smacila. Taman kada se zdravo najela spazi miša i ščepa ga. Dok joj se ručak vario u stomaku ona se igrala života i smrti s mišom. Prvo je bila život, a zatim i smrt i na kraju je progutala svoj dezert.

I sada, dok šeta ulicom, creva počinju da joj se talasaju. Mora da se olakša. Spazi jedno zgodno mesto, ispod neke jelke. Stvori se ona tako tamo, zauzme pozu i licem joj prostruja Trg oslobođenja. Ala je ovo dobro bilo, pomisli, a zatim se baci na zatrpavanje tragova. To je jače od nje. Mačka uvek zatrpa svoj izmet. Sve je to instikt, kućno vaspitanje, potreba. I dok se okretala da završi započeti posao ugleda psa. Pas je nemo jurio prema njoj ne uspevši ni da zalaje od neočekivane prilike. Samo je nešto mrmljao, upadajući sam sebi među noge. Mačka napravi par koraka, a zatim se okrene ka izmetu. Pas se sve bliže primicao. Mačka stade razmišljati. Nezatrpano govno, pas koji se približava. Pogleda u govno, pa pogleda u psa. Pogleda u govno, pa u psa. I na kraju proceni. Ako se brzo vrati i zatrpa govno imaće taman toliko vremena i da se popne uz jelku. Tamo će biti na sigurnom, a kasnije će već smisliti nešto. I tako se baci na realizaciju plana. Hitro počne nabacivati zemlju na izmet. Samo što nije gotovo i... I u tom trenutku pas je šepa i jednim trzajem otrgne od života...

Naravoučenije: Sranja se dešavaju!

Treći život

Vratila se mačka iz noćnog zezanja. Ogladnela od silnog provoda. Uđe ona u dvorište, priđe kokošinjcu i pokuca.

• Jutro koke, jel pevac tu? - upita.
• Nije, otišao je da kukuriče, zora će uskoro – odgovoriše koke.

Mačka se tada ušunja unutra i ščepa jednu kokošku. S lakoćom je raščerupa i u slast pojede.

Svidelo se mački, pa eto nje i sledećeg jutra. Jutro, koke, pevac, kukuriče, ščepa, pojede. Ponovi ona tako sve isto još par dana. Pevac, u međuvremenu, posumlja. Čini mu se kako iz dana u dan sve manje skače. Tada on objasni svojim kokama kako će sledeći put. Kada mačka pokuca, one će reći da je on već otišao, a zapravo će čekati sakriven iza vrata.

I tako je i bilo. Mačka uđe u kokošinjac, zeleti se na prvu koku i u tom času petao je zaskoči.

-Kukuriku – zapeva.

Kandžama joj se zarije u glavu i, uz mlataranje krila, počne da je kljuca po očima.

Naravoučenije: Zora će svanuti, s petlom ili bez njega!

Četvrti život

Kinezi su stigli u naš grad, kao što je to nekada činilo proleće. Otvorili su tako jednu od svojih čuvenih robnih kuća gde se može kupiti sve, od igle do lokomotive koja je, naravno, najskuplja i košta 999 dinara. U zgradi koju su Kinezi zakupili nekada se nalazila ribarnica i mačka je volela tu da svraća znajući da će uvek biti dobro počašćena.

Međutim, stvari se menjaju i stare ribarnice više nema. Mačka je, ipak, došla po svoje sledovanje. Samo, ovoga puta umesto starog ribara na ulazu je stojao mladi Kinez, kosog izraza lica. U ruci je držao parče ribe. „Vidi ga, Džeki Čen“, pomisli mačka i naivno priđe po svoju ribu.

Sledeće i poslednje čega se seća je lonac s ključalom vodom.

Naravoučenije: Proročanstvo Tarabića – Svetom će vladati žuta rasa!

(nastaviće se...)