ADMINISTRATOR - Požar

Požar

Troruki – uzeo, overio, vratio. Sledeći šalter i opet red. Pa na tom šalteru je stalno red. Provlačiš se kroz njega. Ljudi te zbunjeno gledaju. Neki i uplašeno. Prolaziš pored Katarine i čvrsto je stiskaš za zadnicu. Namiguje ti. Nastavljaš dalje. Put ti preprečava visoki plavi momak u kariranoj košulji s otkopčanim prvim dugmetom. Nešto ti je čudno u vezi s njim. Čupa obrve! Treseš ga o zemlju. Ideš dalje, koliki red...Probijaš se skroz do šaltera.

– Dalje – reče suva, nosata radnica šaltera. Iz mladeža na levom obrazu možeš da nabrojiš tri dlake. Uzdišeš i otimaš joj dopola izgorelu cigaretu iz usta.

– Dalje! – nastavi, paleći novu cigaretu.

Krećeš pravo ka svojoj Kancelariji. Udaraš vrata nogom u želji da ih razvališ. U tom trenutku se vrata otvaraju i nogom udaraš u stomak, i malo niže, svog nesuđenog vratara. Otvorio ti je vrata pakla. Ili raja, zavisi u šta veruješ.

Prolaziš kroz hodnik i ulaziš u pogon. Prilaziš svom radnom mestu za trakom. Niko nije primetio tvoj dolazak. Verovatno ni prethodni nedolazak, osim četvorice kontrolora i dvojice kontrolora kontrolora. Oni trenutno, na drugom kraju trake, doslovno imaju pune ruke posla. Ipak traka ne sme stati. Svi loše overeni formulari će tek doći na uvid, kada se smena završi.

POŠTENJE, ČAST, POTPIS, slogan administratora i svih slobodnih ljudi. Dok je god istinskih vrednosti i iskrenih ljudi da ih slede nema povoda za brigu. Te misli te drže i navode još od Niže birokratske škole, dakle, još od detinjstva. Potpis je mnogo veći od reči, jer je potvrđuje. Potpis je krajnja, nedvosmislena potvrda onoga što jesmo i želimo. Pod potpisom, svi smo jednaki. Naravno, ukoliko ga niko ne falsifikuje ili bude primoran. Iza potpisa stoji osoba koja garantuje za njega, ali šta se desi ako se potpisani komad papira nekada zaturi, zgužva ili zapali? Ključ je u tome da potpis vredi isto onoliko koliko i onaj koji ga piše, a to može značiti apsolutno baš ništa.

Osvrćeš se oko sebe. Gledaš u kolege. Živo te zanima ko su zapravo ti ljudi koji su privilegovani da rade nešto tako odgovorno i čestito.

Visoki, suvi, uredno potšišanih brkova i upalih obraza, škraba  svoj potpis i razmišlja o pauzi i čaši brlje koju će popiti. Debeli, proćelavi prepušten je sumnjama da ga žena vara, a vara ga jer ju je zapostavio trošeći vreme s drugim ženama. Što mu sumnje rastu, tako mu se svaki naredni potpis sve više razlikuje od prethodnog. S druge, njegove, strane trake stoji novi administrator, mlad i ambiciozan, preterano se grčeći i zamarajući kako bi se što bolje dokazao. Podsetio te je na tebe od pre desetak godina. Podsetio te je na lakovernog jadnika. Pored malog zelenog, nalazi se matori sivi, sede kose i bez ijedne crte karaktera na licu. Isceđen, sažvakan i ispljunut. Podsetio te je na tebe za desetak godina.

Da li ima u tim ljudima, ljudima u koje si se kleo, časti i poštenja ili bar zdravog razuma i da li onda njihov potpis išta znači? Ili si se malo prešao, loše procenio situaciju, vlastiti život i sve one istine koje si udisao, ne plašeći se zagađenog vazduha?

…

 Konačno si poludeo Aleks! Mislim, ko je lud, a ko normalan? Da li može normalan da poludi ili da se ludak unormali? Uglavnom, uspelo ti je i niko nema prava da ti sudi zbog toga. Možda si se samo opametio? Bravo, momče! Hajde sada, pomeri se sa tog mesta. Utisnuli su ti se tabani u pod. Koliko dugo si stajao tu, pored te trake? Koliko je to vremena? Mnogo, čoveče, baš mnogo. Znam, znam. Sporo je prolazilo, a brzo prošlo. Nego, hajde, uzmi taj pečat iz džepa i tresni ga od zid! Odlično, vidi kako se raspao. Imaš jaku ruku. Možda si ga jednostavno trebao samlesti u šaci, ali ovako si skrenuo pažnju. Ljudi vole dramu.

...

Lift je konačno stigao dole i ti izlaziš. Nisi uspeo da se smiriš i sada te niko ne može više zaustaviti. Kad smo kod toga prati te onaj novi klinac što potpisuje formulare. Onaj što hoće da se dokaže, kao ti nekada, pa da ga za deset godina prebace na pečate, pa da jednog dana postane kontolor grešaka. Ti to više ne želiš? Samo proveravam, Aleks, malo se i šalim. Pre je on stigao stepenicama nego li ti liftom pa se sakrio u mrak da te sačeka, pa je zapalio cigaretu, pa je malo čačkao nos i oduševljavao se stvarima koje je tamo pronalazio, pa si ti stigao. Izbroj do tri i iz sve snage po bradi, onako iz okreta. Jedan... Dva... Tri! Opa, spavanje! A sada, pravo u Arhivu. Brzo!

…

Ispred ulaznih vrata u Arhivu ne nalazi se ništa. Nema ni šaltera, ni čuvara, nije ni zaključano. Samo najobičnija vrata narandžaste boje. Prilaziš im, grubo ih otvaraš i lavina papira se sručava na tebe. Baca te na zemlju dalje te zatrpavajući, ne da ti da ustaneš. Našao si se u formularima do guše. Odgovaraš na poniženje tako što se silovito pridižeš, dok se obrasci slivaju sa tebe. Izranjaš iz potvrđivanja, upućivanja, usmeravanja, dozvoljavanja i počinješ da se smeješ. Nisi se smejao godinama, pa ti se nakupilo. Smeješ se glasno i iritirajuće. Toliko iritirajuće, da je možda i bolje što se tako dugo nisi smejao. Sve ti je smešno. Šutiraš papir oko sebe. Smeješ. Vrtiš se u krug sa podignutim rukama. Igraš, igraš od sreće! Iskreno uživaš u svemu tome. Zavlačiš ruku u džep, pa u drugi, pa opipavaš zadnje. Nema tvog srećnog upaljača! Nikada ga pre nisi izgubio! Proveravaš opet sve džepove i opet ga nema. Uspevaš da izbunariš nešto drugo. Upaljač, ali ne tvoj srećni. Ko zna kome, kada i gde si pokupio ovaj. Smješ se. Smeješ se sve glasnije i zadovoljnije. Kako je samo dobro! Pališ upaljač i bacaš ga na hrpu papira. Vatra odmah zahvata hiljade života, otetih i bačenih u tamo neki podrum. Toliko vrede. Hiljade potvrda o tome.

A zatim vatra počinje da se širi. Srećan si, Aleks! Oči ti se cede od smeha! Smejš se glasno i iskreno. Kažu da smeh produžava život. Sve ti toplo oko srca, doživeo si srčani udar. Opet padaš na zemlju, na lice s urezanim osmehom. Umro si od smeha, Aleks. Da li postoji srećniji način da se umre? Vatra se brzo širi. “Srećni ljudi umiru poslednji”, bila ti je poslednja misao. Čuo si to negde, nekada, i evo ga sada opet u sudnjem času. Kletva je razbijena. Nikome nećeš nedostajati, dragi prijatelju…

Vatra je sada zahvatila čitavu prostoriju. Papir baš brzo gori. Ničim izazvana katastrofa...

(nastaviće se...)