ADMINISTRATOR - Šoping

Šoping

I ništa ti nije tako teško kao odlazak po namirnice. Mesto gde se može nabaviti sve ono što je potrebno za nepotreban život. Zgrada u kojoj se nalazi market odskače od jednoličnosti sveta koji je okružuje. Može lako biti da je prvo bila kuća nekog bogatog čoveka, dok su se ljudi još uvek delili na bogate i siromašne. Kasnije je verovatno preuređena u zgradu muzeja, sa svom tom svojom divnom fasadom, izlizanim blokovima, gordim prozorima, pretećom nadstrešicom. Kada je istorija ukinuta poništavanjem, a vreme izjednačeno na pravu liniju čiji se krajevi bezuspešno jure kako bi se, jednom, susreli, zgrada je dobila novu namenu. Prirodnim tokom stvari, postala je market.

Izgubljen si u svetu rafova. Vrište na tebe. Okružuju te, nemaš gde da pobegneš. Ako ćeš da zoveš u pomoć, doći će ti ljubazni administrator prodaje i uvaliće ti još nešto što nisi ni nameravao da uzmeš. Skupljaš hrabrost, vadiš bonove za zamenu iz džepa. Odlučan si da obaviš ono što ima da se obavi. Samo tako. Neverovatan izbor te čeka. Izbor koji podseća čoveka koliko je slobodan. Sloboda je mogućnost izbora. Drago ti je zbog te činjenice, ali si sumnjičav. Kao da mora postojati nešto više od toga.

Odeljak za hranu. Hrana prve klase – zelena kaša, ima etiketu zdrave hrane, predstavlja luksuz za tebe. Hrana druge klase – ružičasta kaša. Imaš bon za nju. Dobra je i ona. Bolja od treće klase i plave boje, četvrte i žute, pete i braon, iako neprijatnog izgleda, veoma slatke, pa poseduješ bon i za nju...

Sledeće – lekovi i sredstva za higijenu. Sa rafa uzimaš balon zelene tečnosti za pranje sebe i balon crvene tečnosti za pranje svega ostalog. Dalje, prilaziš polici s lekovima i nasumično uzimaš nekoliko vrsta, ne može da škodi. Prolaziš pored promocije kreme za negu lica. Daje se popust od deset radnih poena. To te ne interesuje. Ne držiš baš toliko do ličnog izgleda, pa ne bi da mažeš nečija govna sebi po licu, pa dolećeš do sledećeg sektora.

Oprema protiv pacova. Uzimaš dve kutije metaka, sa police ispod skidaš novi model samostrela, sa dvostrukim strelnim izbačajem za razliku od glupog starog modela koji ima samo jedan. Uzimaš još jednu kutiju metaka, zlu ne trebalo. I pakovanje strela. I još jedno.

Imaš osećaj kao da si još nešto zaboravio... Šta to može biti, nemaš blage veze. Noge su ti se zakopale. Malo zatim stiže i potvrda iz glave – noge su ti se zakopale.  Šta čekaš, počni da paničiš.

– Upomoć, upomoć! – paničiš.

– Da, gospodine, tu sam. – čuje se glas i ti okrećeš glavu. Pored sebe zatičeš uglančanog mladog administora u plavoj košulji  s žutim cilindrom na glavi. – Kako vam mogu pomoći gospodine? - reče i nasloni prst na slepoočnicu. Kao razmišlja nešto, kapiraš.

– Ja ovaj... sam zaboravio...

– Setio sam se gospodine – reče mladić i poskoči od zemlje. – Vama treba kafe.

– Kafa, da kafa. Hva... – luda nestade....

Imaš deset bonova za kafu.

(nastaviće se...)