Plan
Odustaješ
od hrane i spavanja. Umesto toga uzimaš amfetamin u šumećoj tableti. Sedaš pred
računar, i dok se tableta rastvara, šum te uspavljuje.
…
Bio
si malo debelo derište i nisi bio nešto zanimljiv i nosio si naočare. Uglavnom
ispunjavao si sve kriterijume da budeš maltretiran. Samo ti si uvek tražio još.
Stalno si išao i prijavljivao drugu decu vaspitačima. Kada bi bivali ukoravani
na ime tvojih optužnica, ostavljali bi te na miru. Ti bi tada išao kod
vaspitača i izmišljao laži o tvojim drugarima samo kako bi im davao povod da te
opet uzmu na zub. Nisi voleo da budeš ignorisan. Morao si da budeš u centru
pažnje, makar to bio i centar šutirajućih nogu. Jedan dečak šutirao je najjače.
Aleks R7B14. Odveden iz sedmog reona, iz bunkera broj 14. Ime koje je isplivalo
na površinu. Nisi ga zaboravio. Ne, ne…
Kasnije
ti se jednostavno osladilo drukanje, cinkarenje, pakovanje drugima… Osećao si
se bitnim. Toliko si se zbližio sa vaspitačima da ti je glava upadala u njihove
guzice. Onda si se osilio pa si ti bio taj koji maltretira. Naravno, imao si
debela leđa. Imao si kredita da za sve svoje šuparluke ostaneš nekažnjen. Tebe više niko nije smeo da
dira, osim malog Aleksa R7B14. Bojao si ga se…
Kasnije
su vam se putevi razišli.On je ostao da sluša i kasnije je završio negde u
administraciji. Ti si brzo primećen kao, zapravo, darovit mladić i ukazao ti se
otvoren put napretka. Vrlo brzo angažovan si kao asistent vaspitača, zatim si
postao vaspitač. Put si nastavio smišljajući slogane, uređivao si radio
program. ČIST OBRAZ, ISPUNJEN FORMULAR te je digao u visine. Bitno je istaći i
kampanju NEĆU KUSUR, HOĆU ŽVAKU, čiji si idejni tvorac. Za cilj je imala
povećanje prodaje životnih namirnica putem razmene radnih poena za robu.
Prodaja se drastično uvećala i ta akcija je ostala upamćena kao “potrošačka
groznica”. I danas je aktuelna. S tom kampanjom u ljudima si probudio drevni
potrošački instikt, a tebe su unapredili u glavnog i odgovornog urednika ARP
(administrativno-radio programa). Jednom si se kladio kako možeš da nateraš
hiljade ljudi da se zakašlje istovremeno. Onda si plasirao radio- feljton o
potrebi ljudi da se obavezno zakjašlju svako jutro. Savetovao si ih da im je to
dobro za pluća, jer će u suprotnom umreti. Dobio si opkladu… Popeo si se na
sledeći sprat, gde si ubrzo postao glavni rukovodilac. Razlog za novo unapređenje
je ležao u tome da niko drugi to nije želeo da radi. Na tom spratu niko ništa
nije želeo da radi, a tako je i danas. Idealna prilika za Vita da dođe samo na
korak od vrha.
…
Tableta
se rastvorila i ti ispijaš čašu do dna. Obuzimaju te žmarci. Sedaš za računar i
u polje pretraga kucaš AleksR7B14. Stiskaš – traži.
AleksR7B14.
Pozicija: Pečetar. Odeljenje: Poljoprivreda. Sektor: Prehrana. Kancelarija:
Bonovi za hranu.
Ima
i slika. Mali Aleks je porastao, ali pogled mu je ostao isti od poslednjeg puta
kada si ga video. Prazan, bezidejan, bezdušan. Usmeren gde drugi žele da gleda.
Taj drugi si ti, Vito. Pronašao si idealnog kandidata za opkladu. Imaš pola
sata da ubediš ovog ludaka da je lud.
Kako
to uraditi? Euforija preuzima kontrolu nad tobom. Zaliha energije ti se naglo
dopunjava. Uzbuđen si. Po ko zna koji put danas, počinješ da se znojiš. Otrovan
si i drago ti je zbog toga.
Kako
to uraditi? Kako ovaj put slagati? Sve same laži. Šta god da mu slažeš,
poverovaće. Ako poveruje, onda će ostati isti kao i do sada, neće naglo
poludeti. A da ga ne lažeš? Da mu, za promenu, kažeš istinu.Od udara istine će
doživeti šok. Ima načisto da prolupa. Lepo je govoriti istinu.
Kako
ga naterati da te sasluša? Imaš samo pola sata, znaš da će te šef
prisluškivati, a Mice posmatrati. Ako ga negde spopadneš i počneš objašnjavati
šta i kako jeste, pre ćeš ti poludeti od njega. Treba ti mamac. Mamac. Šta bi
Aleks zagrizao? A da mu pošalješ ženu? To uvek upali. Ili čak možda više njih?
To bi ga načisto sludelo.
Svaki
dan treba da se susretne sa drugom ženom. Ona treba samo da ga pogleda i da mu
se nasmeši. On će odmah da se zaljubi, garant. I onda je tvoj. Od silnih žena
ima da mu se zavrti u glavi.
I
tebi se sada vrti u glavi.
…
Buva
je bačena, sada nek se češe. A kad počne baš jako da ga svrbi, onda ti nastupaš.
Ali neka ga još. Za sada su mu leptirići u stomaku sasvim dovoljni. Jedna
devojka dnevno. Bez problema ih pronalaziš. Na poslu, među slobodnjacima, u
kafani. I tako svaki dan. I nije ti teško da ih pronađeš i ubediš, Imaš tu
dobru ubeđivačku retoriku, a i možeš svašta da rešiš za uzvrat. Mada nisi sklon da vršiš te protiv-usluge.
Nije tvoj stil da se držiš date reči, nećeš da kaljaš imidž. A i uživaš da
ispaljueš i varaš ljude, na kraju krajeva.
Tako
si dospeo i do one, baš lepe, crne, koščate. Neodoljiv, ludački pogled oivičen
najlepšim podočnjacima ikada. Kada si je ugledao kako sama sedi u ćošku, u
Bunkeru, i gleda u onu čašu ispred sebe, pomislio si da će uskočiti u nju.
Prišao si joj.
– Izvinite, da li je
slobodno tu kod vas – upitao si.
– Jeste, ali džaba ti. –
odgovorila je.
– Izvinite gospođice, ali kako
to mislite?
– Utučena sam.
– Pa zašto, a tako lepa
devojka?
– Nije mi vise ni do čega…
Čak ni na samoubistvo više ne pomišljam…Moram da pobegnem negde, samo da bude
što dalje.
– A gde biste to vi?
– Bilo gde... – pogled joj
se zakovao za čašu.
– Znam jedno mesto. Stvarno
prelepo. Baš daleko.
– Bio si?
– Da, da. Kako ne. Više
puta. Pravi raj. Svi su tako opušteni, srećni I nikada im nije dosadno.
– Jaooj, kako bi volela da
odem tamo – zamišljeno prozbori.
– Mogu ti ja pomoći –
samouvereno si se ponudio.
– Stvarno?
– Drage volje, samo što i
meni treba jedna uslugica.
– Kakva? – sumničavo te
pogleda.
– Ma, ništa posebno. Treba
samo sutra da se provozaš transportom od 13. do 15. stanice prvim polaskom.
– To je sve?
– Pa da. I da se okreneš i
malo nasmešiš. Biće tamo jedan mladić, sigurno će te gledati.
– Malo bolesno.
– Da, malo.
– I kako ćeš mi pomoći?
Čuj
kako! Pa nikako… Za tu priliku, opredelio si se za vizit karte. Uputićeš je
negde, bilo gde.To bi trebalo da odradi posao. Iz džepa svog uglađenog sakoa, izvadio
si ručno rađenu kožnu futrolicu, iz ručno rađene kožne futrolice izvadio si
štos nalakiranih visit-karti i iz svežnja izvadio jednu, kada si je pronašao. Učinila
ti se prikladom za situaciju.
– Obrati se na ovu adresu. –
pružio si joj je.
– EMIGRACIONA ADMINISTRACIJA
– skrenuvši pogled, pročitala je.
– Upravo. Nalazi se u rečnoj
kuli. To ti je ona kula tamo kod reke. Da li imamo dogovor?
– Imamo. – reče, pogledavši
te.
– Moram ti priznati da imaš
jako ludački pogled. Verovaću ti…
…
Tvoj
pogled je svuda prisutan, pa tako i na Aleksu. Primetio si da je zaljubljen.
Zbunjen i zaljubljen, više zaljubljen nego zbunjen, budući da ni ne primećuje
baš da su tu zapravo radi o različitim devojkama, a opet dovoljno zbunjen… Kako
god… Uglavnom, čovek je zaljubljive prirode, a kao što znamo, ljubav je slepac.
U
potpunosti si koncentrisan na zadatak. Nisi bio toliko fokusiran još od vremena
kada si uređivao radio program. I tako, dani prolaze… a onda odlučuješ da je
bilo dosta. Vreme je da udariš.
…
– Slušaj, srećo, ti samo
treba da sijaš da se okreneš jednom ka ostatku busa i da se nasmešiš. A onda na
sledećoj stanici da izađeš – objašnjavaš plan maserki, dok ti razbija čvorove
na leđima.
– I nabavićeš mi najnoviji
tetris koji govori – proverava te, dok ti zabija prste u kičmu.
– Smatraj stvar rešenom.
Transporter 222, od 13. do 14. stanice. Prvi polazak – namiguješ joj, glavom
okrenutom ka podu.
– I šta kažeš, najnoviji
model tetrisa koji govori – zamišljeno će crvenokosa maserka.
Vreme je da ribu izvučeš na
suvo. Ako sada zagrize i pođe za njom, znaj da je tvoj.
…
Ako
si ga doveo do Bunkera, možeš gde hoćeš. Posmatraš ga s distance kako je sav
zbunjen. Ne zna gde se nalazi… To je tvoj čovek.
(nastaviće se...)
No comments:
Post a Comment