Jugosloven
Začet na
Istri, rođen u Mariboru, iz mešovitog je braka Makedonke i Srbijanca. Oženio je
Bosanku, živi u Vojvodini, lenj je da ode do Crne Gore. Potiče iz vojne
porodice, naočit je i razborit, sklon porocima.
Uvek je tu
za komšiju, spreman da pomogne.
-
Komšija,
može pomoć, samo da unesemo veš mašinu?
-
Naravno
komšija!
-
Hvala.
-
Nema
na čemu.
-
Kako
nema?
-
Ma
nema, šta ima..
-
Ma
kako šta ima, nemoj zajebavati komšija...
-
Nemoj
ti mene, znaš!
-
Ako
ćeš tako pomagati, bolje da te nisam ni zvao!
-
Ma
slušaj ti...
Zatim kreće
razmena teških reči, a potom i šaka. Nakon nesporazuma, odlaze na sud da tuže
jedan drugog, posle ročišta idu u bolnicu na previjanje glava, a kasnije i do
kafane, da razmisle, zaborave, ismeju se i isplaču.
Kazaljke na
zidnom satu nije navio od kada je kupio mobilni i vreme je za njega, tada,
stalo. Za Jugoslovena je odavno prošla ponoć, ali nikako da svane. Zarobljen između dve kazaljke čeka kraj vremena,
zatvorenih očiju, ljut na sebe, pretvoren u mit.
No comments:
Post a Comment