Čovek koji je krao upaljače

Čovek koji je krao upaljače

Neki kažu da je imao brkove i da je nosio naočare, dok drugi opet tvrde da je nosio šešir i mirisao na brion. Neki, pak, veruju da je igrao hokej za superligaša, a može se čuti i da se drogirao. Po nekima, opet, u pitanju je bio crnac ili čak homoseksualac, najblaže rečeno.

Šta je on radio? To niko nikada nije video, ali krao je upaljače.  On bi prilazio pušačima, započinjao razgovor, zatim bi izvlačio cigaretu iz kutije, ljubazno tražio upaljač od kolege pušača da je pripali, a zatim bi odlazio. I upaljač s njim.  Za neke je to bila krađa, za druge ružna navika, a za Čoveka koji je krao upaljače samo splet okolnosti.

Ko je on bio? Poznato je da upaljači nemaju ni noge, ni krila pa im je zbog toga otežano kretanje. Da bi jedan upaljač stigao od tačke A do tačke B, potrebno je da ga neko prenese. Tada bi na scenu zakoračio Čovek koji je krao upaljače i preuzeo bi stvar u svoje ruke, konkretno upaljač. Upaljač bi neko vreme provodio kod njega, paleći cigarete i čameći po džepovima, da bi prvom ukazanom prilikom menjao prenosioca. Čovek koji je krao upaljače bio je, dakle, prenosilac upaljača s mesta na mesto, s vremena na vreme.

Odakle mu ime? Pa krao je upaljače, tako su bar tvrdili oni koji su čuli za njega. Jednom su ga optužili da je ukrao upaljač, iako to niko nije video. Nije se branio, nije se ni trudio.

-         Ja sam ukrao upaljač! – iz pozadine istupi kratkovidi brka.

-         Ne, ja sam! – pridruži mu se izbrijani šeširdžja, a za njim redom: superligaški hokejaš, drogoš, student stomatologije iz Čada i na kraju homoseksualac, najblaže rečeno.

I dokle god je bilo upaljača, bilo je i kleptomana, raznoraznih sumnjivih rasejanih, zaboravnih, zaljubljenih, neopreznih, lopova, kolekcionara i pušača.