Isti

Isti

Drugim ljudima, glasnim posmatračima i nemim saučesnicima, život izvesnog Janka Dangubića izgledao je uzaludno. Svakog dana, uznemireno se muvao, spopadajući preplašene prolaznike na trgu. Prvo bi im prilazio, pa zatim precizno odmeravao, a  pogled zatim privodio kraju na njihovim zbunjenim licima. Ljudi bi se osetili neprijatno kada im je Dangubić presecao put, zureći u njih svojim krupnim, ispitivačkim očima.

Ljudi nisi znali šta to Janka muči, niti su pokušali da razumeju. Nije ih zanimalo, a opet, davali bi sebi za pravo da se uvrede njegovim ponašanjem i ishitreno daju sud. Pojma nisu imali... Janko je bio daleko ispred njih, bio je u potrazi. I tako svakog dana. I nedeljom. Kad bi padala kiša, oblačio bi kabanicu, kišobran nije voleo da nosi. 

Janko je tražio sebi Istog, znajući da ovaj negde već postoji. Hiljade i hiljade pogledanih lica bio je samo način da se dođe do njega. Bio je to veoma iscrpljujući način. Sve te face koje je pregledao, ni neprijatelju ih ne bi podmetnuo, a opet, potreba za Istim bivala je sve nužnija.  Janko je znao da kad pronađe sebi Istog, ništa više neće biti isto. Imao je toliko pitanja i spremnih odgovora, trebao mu je samo neko da ga razume i potvrdi. To je mogao samo Isti i nedoumice bi odmah nestale.

Dan je bio oblačan, Dangubić je obukao kabanicu, iako nije navukao kapuljaču jer kiša nije padala. Za svaki slučaj, ipak je bilo mestimično kišovito,  a on nije mogao znati da li će kiša biti na istom mestu gde i on.  Za sebi Istog je znao. To saznanje se krčkalo u njemu, još od kada se prvi put upoznao sa strahom, a dečak je bio. I onda ga je zapazio kako prelazi ulicu. Prišao mu je.

-      Ti si Isti ja – rekao mu je. Stranac se nije iznenadio, jer nije ni bio stran. Bio je Isti. Nedoumice su nestale.

-         Vidi, stvarno – reče, pa dodade – Šta ćemo sad?

    Janko ga je gledao. To je bio on, nema greške. Šta će sada? Konačno je sreo Istog, kao što je, ponavljam, već odavno znao. Ono što nije znao, a nije ni razmišljao o tome pa nije ni mogao, bilo je – šta ćemo sad? Osetio je olakšanje zbog konačnog susreta, ali i teret zbog buduće saradnje. Nedoumice su se ponovo pojavile.

-         Idemo da nađemo nama Istog – posle malo razmišljanja, sa sigurnošću, predloži.

I tako dva Ista, krenuše da potraže trećeg, sebi Istog.