Život i smrt loptice za golf

-->

Život i smrt loptice za golf

Loptica za golf živela je u Kinti de Lago, najelitnijem delu Portugala u kojem se i Portugalci mogu sresti, dok kose travu ili čuvaju vile u koje njihovi vlasnici dolaze ponekad za vikend. Čitavo naselje se tako i može definisati, kao vikend naselje. Samo što se umesto brvnara i kućica za odmor, tu nalaze višemilionske palate. Dan joj se sastojao od primanja udaraca i ona je to obožavala da radi. Pevači, fudbaleri, vozači formule 1 i ostali multi-milioneri i milijarderi su je razvlačili po uredno podšišanim travnjacima, preko veštačkih jezeraca, između svojih bespotrebnih kućerina. Život je bio bezbrižan i to ne komforno, već luksuzno bezbrižan. Toliko luksuzan da i patke koje plivaju po jezeru izgledaju skupo, a jezero ne smrdi na mulj i žabokrečinu, već miriše na vanilu i zlatne poluge.

Jednog jutra ju je broker s Londonske berze udario iz sve snage, neprecizno. Ponosno je letela iznad golf terena i raskošnih zgrada, posmatrajući bakice kako se voze kolima za golf ili sunčaju svoju precenjenu smežuranu kožu na balkonima svojih vikendica, pa je počela da se spušta nad obalom Atlantika, da bi konačno pala u susedan kraj. Malo dalje niz plažu, a na istoj obali, nalazi se ribarska favela. Loptica se zabila u osekom napušteni pesak, uverena da će je neko već pronaći i vratiti kući. Za nju ništa drugo nije ni postojalo.

Pronašao ju je ribar s dahom obolele jetre. Koristio je povučenu vodu i iz vlažnog peska kopao školjke koje će tog popodneva unovčiti za ručak deci i pivo sebi. Loptica je završila u džepu, a kada je opet ugledala svetlost dan, umesto očekivne slike iznenadio ju je potpuni kontrast. Male, rasklimane, pravougaone straćare, okružene improvizovanim, krezavim ogradama, tu i tamo ukrašene vetrom pocepanim portugalskim zastavama. Svuda naokolo bile su razbacane čuvarke za ribu i raširene mreže. Neuhranjeni psi su se nezainteresovano izležavali na suncu čekajući bilo šta da im se baci za jelo. Mačke ništa nisu čekale. One su se motale oko ribarevih žena koje su čistile po koju uhvaćenu ribu. 

Loptica je zažmurila, pa opet progledala, nadajući se da sanja, ali i dalje je bila u faveli, svetu koji se nalazi na ivici siromaštva i skormnosti. U svetu kojim koračaju potomci Magelanovih i Vasko da Gaminih mornara. Nekada su otkrivali kontinente, a danas školjke i po koju zalutalu golf lopticu.

Ribar je poklonio lopticu svojoj kćerci. Posle početnog ushićenja zbog dobijenog poklona, a što se ne dešava baš često, devojčica se brzo zasitila loptice, ne znajući kako da se njom igra. Doživela ju je kao strano telo, koje joj ne pripada i ništa ne znači, tako da je loptica ubrzo završila na okeanskom dnu, a devojčica se vratila svojim ljušturama od školjki.

Zažmurila je, pa opet progledala, nadajući se da sanja, ali i dalje je oko nje bio samo pesak i slana voda. Ponovo je zažmurila.

 foto: Milan Lisica