Kancelarija

-->

Kancelarija

-->

Iz ormarića je izvadio karirani kaput, crnih i crvenih kvadratića, a odložio sivi kišni, dugačak do kolena. Iz džepa crnih, plastičnih, pantalona izvadio je crvenu leptir mašnu s kukicom i okačio je na okovratnik crvene, plastične, košulje. Pogledao se u mutno ogledalo koje je bilo okačeno o unutrašnju stranu vrata od ormarića i malo pomerio mašnu u levu stranu, a zatim i u desnu. Prolazeći kroz dugački hodnik, oivičen dvostrukim ormarićima za garderobu i lične stvari, razmišljao je o značaju posla koji je obavljao, kao i svakog dana pre dvanaestočasovne smene. Na kraju hodnika, pre ulaska u Kancelariju, zastao je pored šaltera da ispuni i preda radni formular. Bio je četvrti u redu. S druge strane šaltera, kao i uvek, formulare je potpisivao i overavao – Kauboj.

Za razliku od ostalih administratora, Kauboj je pored uobičajene crno, crvene uniforme nosio i šešir, talasastog oboda. Za njega se pričalo da je iskoristio klauzulu u radnom ugovoru, te da je, uz odbijanje od plate, ostvario svoje pravo na estetsku slobodu i dodao jedan neformalni modni detalj standardnoj uniformi. Tek nekolicina je znala pravu istinu. Za šešir se izborio za pokeraškim stolom, u direktnom duelu protiv zamenika pomoćnika prvog sektora, a koji je opet imao moćnog dužnika u liku glavnog kontrolora odeljenja grešaka.

I tada, dok je posmatrao Kauboja, misli su mu promenile smer. Sva usredsređenost na zadatak koji mu je bio poveren i koji je ponosno obavljao, prelazila bi na čudan predosećaj u vezi čoveka sa šeširom na glavi. Kao da taj čovek ima neku tajnu koju sebično čuva. Sva ta spokojna odsutnost, ta opuštenost, tihi užitak...

Stigao je na red i predao ispunjeni formular. Kauboj je naškrabao potpis, lupio pečat, pružio mu jedan primerak, a drugi zadržao za sebe. Uradio je to mehanički, ni ne pogledavši ga.

Ušao je u Kancelariju, ogromnu halu za štampanje i overu bonova za hranu treće klase. Duž čitave Kancelarije pružala se pokretna traka na čijem početku se nalazio masivni štampač. Njim je upravljao jedan administrator, neprekidno ubacujući papir unutra. Odštampani bonovi izlazili su na drugu stranu, pravo na traku. Traka ih je prvo nosila pored zvaničnih potpisavača, četvorice njih, po dva s obe strane. Hitrim pokretima zglobova stavljali su svoje izvežbane potpise na komadiće papira koji su beskrajno navirali. Malo dalje od njih stojala su dvojica pečetara, na svakoj strani trake po jedan. Dizali su i spuštali ruke, overavajući svaki potpisan bon. On je jedan od te dvojice i ubrzo će zauzeti svoje utabano mesto. Ispečetirani bonovi su dalje stizali do kontrolora grešaka. Budući da je ova pozicija sa sobom nosila i najveću odgovornost, na njoj je bilo angažovano ukupno šest administratora. Četvorica nižih koji su munjevitim pogledima prelazili preko ceduljica i dvojica viših koji su munjevitim pogledima prelazili preko nižih. Konačno, na kraju trake stojala su dva pakera, skidajući bonove s trake i pakujući ih u koverte. Koverte će kasnije biti odnešene u PR službu, gde će biti adresirane i konačno poslate onima kojima su i namenjene. Ali, to je već drugi sektor...

…

Zauzeo je svoje mesto. Traka se pokrenula. Pre nego što su bonovi za hranu treće klase počeli da stižu do njega, zagledao se u zid naspram njega. Na zidu je, velikim crnim slovima, bio ispisan slogan – ČIST OBRAZAC, ČIST OBRAZ. Učinilo mu se da nikada pre nije primetio ove reči. Pomislio je na Kauboja. Bonovi su se našli ispred njega i on podiže ruku čvrsto stiskajući pečat...