Ogledalo

 Ogledalo

       -   Zašto ćutiš!? – poslednjim trzajevima drskosti upućuješ pitanje osobi koju si oduvek smatrao najboljim prijateljem. Po prvi put ostaješ uskraćen za odgovor.

                   -    Reci nešto!

Opet ništa. Samo otekle oči, obrasle mrtvom kožom. Nema sjaja, nema više uspomena, nema više nadanja.

-  Šta ćemo? – snižavaš ton.

           - Nemoj sad da me napuštaš… Molim te…

Ali on to upravo i čini. Napušta te. U njegovim očima gasi se život. Odlazi na bolje mesto. Mesto uskraćeno za laži, obmane, izgovore, prevare… Za iluzije. Mesto gde neće morati da se skriva iza moći i vlasti. Mesto gde će se takmičiti samo protiv sebe i uvek protiv sebe. Odlazi u večnost, odakle je i došao.  Jedini pobednik i jedini gubitnik biće sam(o) on.

Plačeš od nemoći. Izneverio si. Tvoj blistavi travnjak zarašće u korov. Izgubio si.

-  Izvini – tiho šapućeš.

Odraz u ogledalu i dalje ćuti. Ostao si sam. Usamljen, napušten, uskoro i zaboravljen. Ako bi imao dostojanstva da podvučeš crtu, shvatio bi da si naporno radio na tome. Pokrivaš istrošeno lice rukama, suze se slivaju niz dlanove.

Upućuješ još jedan pogled ka sebi, ali nema te više. Odraz je nestao, napustio te je. Više ne možeš ni da se pogledaš u oči. Oživeo si slutnje, postao  si bezličan.

Izgubio si opkladu, a uložio si ceo svoj, bedni, život…

Brodolom

Brodolom

Desi se brodolom i prežive dvojica. Posle nekoliko dana plutanja po moru, isukaše se na pusto ostrvo. Kada su se osvestili, bili su srećni što su živi i što ih je more izbacilo na peskovito tlo. Bili su srećni i što je osim njih na ostrvo doplovio sanduk sa konzervama, te su imali šta da jedu. Ubrzo pronađoše izvor slatke pijaće vode, kao i pećinu koja im posluži kao utočište.

Sledećeg dana krenuše da malo bolje osmotre okolinu. Prvi brodolomnik beše razočaran sparnim vremenom zbog kojeg nije mogao lepo da diše, vrelim suncem što mu je pržilo kožu i brojnim insektima koji su mu sisali krv. Drugi brodolomnik beše očaran lepotom ostrva, velikom peščanom plažom, palmama, plavim morem. 

Idući tako kroz džunglu upadoše u zamku i tada shvatiše da ostrvo nije pusto. Ostrvo je bilo naseljeno plemenom divljih žena nimfomanki ljudoždera. I dok su ih vodile u svoje selo, prvi brodolomnik je očekivao da će ubrzo biti živ skuvan I pojeden. Drugi brodolomnik se nadao da će dobiti pičke.

Tako i bi. Prvog skuvaše u paprikašu, a drugog izjebaše na smrt. 

Od prvog ostadoše samo kosti, pa onda ni kosti kada ih se psi dočepaše. Udavila ga prolaznost, ta večita očekivanja i razočarenja. 

Drugog prepariraše i postaviše u trofejnu salu. Negde, u sebi, se i nadao da će tako nekako biti. Ako je ikada saznao za to, jako se obradovao.

Prvi brodolomnik je hodao po stvarnosti, drugi je jurio snove, a skupa su bili ukrcani na isti brod.