Indijanci i
kaubojci
Na periferiji Enkoridža,
najvećeg grada američke države Aljaska, u cik zore ( ako se vreme
tako može odrediti budući da tokom leta na Aljasci obdanica traje
gotovo 24 časa dnevno) mladi Indijanac pretrčava put. Ruke su mu
vezane i bos je. Beži iz zatvora. Tako bežeći mimoilazi se s
noćnom smenom fabrike za preradu ribe koja je upravo završila sa
seckanjem i pakovanjem. Za smelim beguncom, gotovo nezainteresovano,
vuče se zatvorski čuvar.
- Gde je otišao? - pita.
Na glupavo pitanje (iz
svih razloga) zasluženo nije dobio odgovor. Okolo zatvora i nekoliko
fabrika koje su sagrađene preko puta istog nalaze se šume, a iza
šuma još šuma. Ljubopitivi i neoprezni čuvar ipak i sam zna
odgovor. Indijanac nema nikakve šanse.
Ono što sam tada ugledao
nije bio nikakav prestupnik. Bio je to prkos. Bila je to urođena
strast za slobodom. Da je rođen u drugoj epohi verovatno bi bio
poglavica, a ne razbojnik. Kako očekivati od poglavice da poštuje
zakone ljudi koji ne poštuju ni sebe same, a ipak, dovoljno su drski
da propisuju pravila ponašanja.
Nažalost, nesretni mladić
nije jedini. Viđao sam mlade Indijance kako tumaraju po predgrađima
Enkoridža, između rezervata i samog grada. Izgledaju poniženo.
Odrpani, neuredni, drogirani. Načisto slomljeni. Samom pojavom
izazivaju sumnju. Gledam ih i pokušavam da zamislim ratnike i lovce.
Pokušavam, a znam da oni to i jesu...
U to vreme sam imao čiroki
frizuru. Jednom me je, za mene nepoznati debeli Amer, upitao da li ja
to podržavam Indijance, kada se šišam kao oni. To je trebalo da
bude provokacija. Kod nas, kada želite nekog da uvredite kažete mu
da je Indijanac. To je skroz pogrešno. Kada nekog želite da
izvređate treba da mu kažete: „Koji si ti kaubojac“. Ako vam
ipak neko kaže da ste Indijanac, shvatite to kao najlepši mogući
kompliment.
No comments:
Post a Comment