Izbeglička kriza

Izbeglička kriza

Svedoci smo najveće izbegličke krize posle Drugog svetskog rata. To, međutim, nije naš problem, a nije se pristojno mešati u tuđe. Možemo umesto toga pričati o životinjama, recimo. Životinje su uvek zanimljiva tema za razgovor. Evo, na primer mravi. Mravi su baš interesantne životinje.

Mravi pripadaju porodici insekata. To su društvene životinje, žive u zajednici. U društvu postoje kraljica, mužjaci, radilice i vojnici. Žive, rade, spavaju, jedu, rađaju se i umiru, deleći sudbinu, u mravinjaku i to je njih dom. Mravi imaju brojne prirodne neprijatelje, a jedan od njih je i mravojed.

Mravojed ima surlu, stoga on usisava, o takvom se halapljivcu ovde radi. I dok mravi gledaju svoja posla, kao što to čine svakoga dana, mravojed se može samo iznenada pojaviti i bez pola muke uništiti čitavu njihovu tekovinu, usput usisavajući na hiljade i hiljade njihovih pripadnika, roda rođenog. Rušilački pohod i istrebljenje. Oni mravi, koji uspeju da se izvuku iz novonastale strahote, daće se u beg, u nepoznato, samo da sačuvaju glavu, ništa drugo im, odjednom, više nije bitno.

Put pred njima je dug i neizvestan. Sada kada im je sigurnost doma kandžama odnešena, oni postaju lak plen, a nema goreg mesta za to od teritorije termita. Termiti, te čuvene štetočine, samo su ih čekali.  Napadaju ih krvoločno, sramno  iz zasede, pakosno s uživanjem. Mravi su opet na udaru. I opet se daju u beg, antenom bez obzira, kud koji. Nevolje tek što su krenule, a kraj im se ne nazire…

U begu od termita, ovi koji su to uspeli, suočavaju se sada sa novom preprekom. Saterani su uz potok i da bi stigli na bezbedno ili bar na ono što im se u trenutku čini bezbednim, moraju ga preći. I tako, ko se kako snađe, penju se na otpalo lišće i grančice, jedan preko drugog. Potok žubori, a voda je hladna i neće svi imati sreće da dočekaju drugu stranu obale. 

Na drugoj starni obale žive drugi mravi. To je njihova teritorija i ne žele da je dele ni sa kim, a kamoli s mravima preko potoka.  Ne samo da i dalje nisu bezbedni, sada su i nepoželjni. Ne ostaje im ništa drugo nego da nastave put dalje, do mesta gde će sagraditi svoj novi mravinjak, sve više se udaljavajući od starog. Da li takvo mesto za njih uopšte postoji? Postoji, u istoj šumi je, ali u suprotnom pravcu. U pravcu iz kojeg su došli. Kako zauvek ne bi ostali prognani, moraće se kad tad vratiti na mesto kojem svojim bićem pripadaju, samo neko treba da otera prokletog mravojeda i to tako, da ne poželi više nikad da se vrati…

To je bila priča o mravima... A kuda ste Vi to pošli?