Izbeglička kriza
Svedoci smo
najveće izbegličke krize posle Drugog svetskog rata. To, međutim, nije naš
problem, a nije se pristojno mešati u tuđe. Možemo umesto toga pričati o
životinjama, recimo. Životinje su uvek zanimljiva tema za razgovor. Evo, na
primer mravi. Mravi su baš interesantne životinje.
Mravi pripadaju
porodici insekata. To su društvene životinje, žive u zajednici. U društvu
postoje kraljica, mužjaci, radilice i vojnici. Žive, rade, spavaju, jedu,
rađaju se i umiru, deleći sudbinu, u mravinjaku i to je njih dom. Mravi imaju
brojne prirodne neprijatelje, a jedan od njih je i mravojed.
Mravojed ima
surlu, stoga on usisava, o takvom se halapljivcu ovde radi. I dok mravi gledaju
svoja posla, kao što to čine svakoga dana, mravojed se može samo iznenada
pojaviti i bez pola muke uništiti čitavu njihovu tekovinu, usput usisavajući na
hiljade i hiljade njihovih pripadnika, roda rođenog. Rušilački pohod i istrebljenje.
Oni mravi, koji uspeju da se izvuku iz novonastale strahote, daće se u beg, u
nepoznato, samo da sačuvaju glavu, ništa drugo im, odjednom, više nije bitno.
Put pred
njima je dug i neizvestan. Sada kada im je sigurnost doma kandžama odnešena,
oni postaju lak plen, a nema goreg mesta za to od teritorije termita. Termiti,
te čuvene štetočine, samo su ih čekali. Napadaju ih krvoločno, sramno iz zasede, pakosno s uživanjem. Mravi su opet
na udaru. I opet se daju u beg, antenom bez obzira, kud koji. Nevolje tek što
su krenule, a kraj im se ne nazire…
U begu od termita,
ovi koji su to uspeli, suočavaju se sada sa novom preprekom. Saterani su uz
potok i da bi stigli na bezbedno ili bar na ono što im se u trenutku čini
bezbednim, moraju ga preći. I tako, ko se kako snađe, penju se na otpalo lišće
i grančice, jedan preko drugog. Potok žubori, a voda je hladna i neće svi imati
sreće da dočekaju drugu stranu obale.
Na drugoj starni
obale žive drugi mravi. To je njihova teritorija i ne žele da je dele ni sa
kim, a kamoli s mravima preko potoka. Ne samo da i dalje nisu bezbedni, sada su i
nepoželjni. Ne ostaje im ništa drugo nego da nastave put dalje, do mesta gde će
sagraditi svoj novi mravinjak, sve više se udaljavajući od starog. Da li takvo
mesto za njih uopšte postoji? Postoji, u istoj šumi je, ali u suprotnom pravcu.
U pravcu iz kojeg su došli. Kako zauvek ne bi ostali prognani, moraće se kad
tad vratiti na mesto kojem svojim bićem pripadaju, samo neko treba da otera
prokletog mravojeda i to tako, da ne poželi više nikad da se vrati…
To je bila priča o mravima... A kuda ste Vi
to pošli?