Strah

Strah

Slepi miševi se boje dnevne svetlosti. Aktivni su noću, tada lete u potrazi za hranom i partnerom. Preko dana miruju, skrivajući se po pećinama, tavanima i drugim skladištima tame. Mrak je njihovo okruženje i tu su najbezbedniji. To isto važi za vampire. Betmen se ne boji ničega.

Ribe se boje suvog. Voda je njihov dom, kroz nju mogu da se kreću, u njoj mogu da dišu. Ukoliko bi se našle van vodene sredine, vrlo brzo bi dočekale kraj. Izuzetak je čorba, koja jeste tečnog agregatnog stanja, ali to ponekad jednostavno nije dovoljno.

Slonovi se boje letenja. Iako su na čvrstom tlu suvereni, slonovi se nikako ne bi snašli u vazduhu. Možda bi probali da zamahnu koji put svojim velikim klempavim ušima i da zamlataraju teškim nogama, ali to ih ne bi sprečilo da se razmažu po zemlji, jednom kad slete do nje. Izuzetak je Dambo, ali to nije provereno.

Medved, nekrunisani kralj životinja, iako prekriven gustim, debelim krznom, boji se zime i ničega drugog. Tada radije bira da odspava jedno pet meseci, nego da se maltretira po hladnoći, gaca po snegu i budi ostale životinje, koje se isto boje zime, kako bi ih pojeo. To nije slučaj sa polarnim belim, kod kojeg je stalno zima, pa kada bi spavao onda ne bi stizao ništa drugo da poradi. 

Ovce se boje klanja. Uverene kako je sve potaman i kako može biti samo bolje, uvek punog stomaka u prijatnom ljudskom društvu, one zapravo ni ne slute kakva ih sudbina čeka, sve do jednom kada jedva uspeju da izuste beee pre nego što se sve završi. Upale su u loše društvo, a baš im je ekipa delovala simpatično...

A ljudi? Mogu danju, mogu noću. Po danu se boje da ih neko ne vidi, noću strahuju da nekog ne vide. Hodaju zemljom, lete vazduhom, plivaju po vodi i boje se da ne propadnu, ne padnu i ne potonu. Aktivni su i leti i zimi, ali samo da ne bude pretoplo ili prehladno.  A loše društvo je loše društvo, kao što je ovca ovca, makar išla i na dve noge i taman kad pomisliš... a ono beeee...