Sezona parenja

Sezona parenja

Onog trenutka kada je ustala iz fotelje i odlučila da napusti svu toplinu, sigurnost i komfor ljudskog doma, kada je izašla kroz prozor, popela se na krov, podigla rep i zamjaukala, počela je sezona parenja. Sve što joj je do jednom bilo bitno, mir, spokoj, hrana i dodir postalo je manje vredno. Ono što joj je sada potrebno, iznad svega je. Primila je poziv, sada mora da prihvati izazov, preuzme odovornost i obezbedi budućnost. Da postavi stvari na svoje mesto, bar po njenom skromnom mačijem sudu. Mjau.

Mačori su već na krovu, čekaju. Oči su im gladne, jezici isplaženi. Vrebaju. Došli su po svoje parče mesa. Tu su da grizu, komadaju, otimaju, osvajaju i pokoravaju. I sve im je dozvoljeno. Na krovu su crni, glavati krvavog brka, šareni, prgavi bez jednog uveta i beli, bez mrlje i repa. Pobednik bi se lako mogao razaznati, ali pitanje koliko života im je još preostalo. Mjau.

I tako nedeljama, bal mačaka. Na kraju, neko će dobiti po repu, neko omastiti brk. Mačori će se vratiti u svoje budžake, nastaviće da tumaraju noćima i troše živote. Maca će, iscrpljena, utehu pronaći na starom, proverenom mestu, među ljudima i svom pameću sveta koju su popili. Sva ta gužva i frka oko sezone će se sleći, sunce će granuti, pa će granuti, porivi će utihnuti i svi će imati pametnija posla na umu, ma koliko, zapravo, voleli tu sezonu, vreme kada podivljaju, oslobode strasti i zato već sada, na početku ove, nestrpljivo čekaju sledeću. Mjau.