Gusari

Gusari

Jednom su te gusari bili oteli, i to na prevaru, pa prodali za dva džaka krompira, 20 grama hašiša i kutiju starih erotskih časopisa. Kada si se vratio među njih, kao slobodan čovek, nisi ih voleo.

Prvi utisci bili su ti  strašni.

Samo su galamili, a da pritom ništa pametno, smešno, ni zanimljivo nisu govorili.

“BARABARABARA!”, vikali su.

Ljudi su vrlo dobro znali da su oni ti koji odlučuju o stvarima, pa su ih svi slušali dok viču  “BARABARABARA!”.

Za samo tri meseca provedena s njima promenio si mišljenje.

Čuo si da gusari umeju da pevaju ljubavne balade, video si da znaju da pišu knjige za decu.

Galama koju su pravili prestala je da ti smeta, pa ti je zatim postala simpatična. Na kraju si i ti zagalamio sa njima i onda je galama postala moćna. “BARABARABARA!”, vikao si, uvek i svuda. ”BARABARABARABARABARABARA!”, vikao si, grlo ti se sušilo, žile ludački pulsirale.

Tako ste postavljali pitanja i davali odgovore.

-         “BARABARABARA”?

-         “BARA BARA, BARABARA, BARA. “BARABARABARA”!

-         “BARABARABARA”!!!

Shvatio si da je to i te kako pametno, smešno, zanimljivo i pre svega, jako lepo rečeno.

Živeo si tri meseca u njihovom svetu. Njihovom magičnom svetu, koji su sami stvorili i koji će odbraniti po svaku cenu!

Otkrio si da je greh deo duše, a rum piće bogova i svih drugih koji se osećaju tako.

Danas, kad sretneš gusara na ulici, osetiš veliko poštovanje i simpatije prema njemu. Uvek staneš pored, sačekaš da završi prelepu ljubavnu baladu,  spustiš mu sve sitno što imaš u šešir, a on ti zahvalno kaže “BARABARABARA!”.