Narodna

Narodna

Autor slike „Nebeska kafana“ je nepoznat. Znamo samo da je iz naroda. Narodna priča, narodna pesma, narodna slika... Iz naroda za narod o narodu. Jednog mog prijatelja oduvek je zbunjivao taj fantomski, narodni autor. „Ko je taj narod, pokažite mi ga“, često je bivao skeptičan. Pa „taj narod“, pogledaj i sam. Baš taj i nijedan drugi.

Momo Kapor je reč naroda.

Josifa Tatića ću se uvek najbolje sećati s jednog porodičnog odmora na Zlatiboru. Spavao je, u rano poslepodne, za kafanskim stolom, među narodom. Lepo sanjaj legendo!

Narod je učio da govori uz Danila Batu Stojkovića.

Toma Zdravković je opevao emocije naroda.

Zoran Radmilović je rekao sve što je narod mislio, a nije smeo.

Pavle Vuisić je „skinuo“ narod u svojoj životnoj ulozi.

Dušan Prelević Prele je borbeni duh naroda. Borio se sve dok na kraju i sebe nije pobedio.

Dragomir Bojanić Gidra citirao je narod, a narod njega.

Petar Kralj je narodni „Ćale“ svih nas što smo se rodili u komunizmu, odrasli u izolaciji i konačno dočekali demokratske promene da stasamo.

Šaban Bajramović pokazao je narodu prečicu ka slobodi...

Svi ti velikani su narod. Oni su, kao što bi u velikom rečniku tranzicije pisalo, supervizori naroda. Ja više volim onaj stari dobri socijalistički izraz – smenovođa. E pa, njihova smena je završena...

Treba samo neko da ih zameni. Nažalost, nije baš da manjka inspiracije. Tu su oni negde. Neki žive od babine penzije, drugi su opet emigrirali na neodređeno. Neki su na igli, a drugi je, opet, traže u plastu sena.

Za ekipu iz „Nebeske kafane“ nisu postojali izgovori. Protestovali su uvek i svuda. Od šanka do pozornice i natrag.

Narod sebi mnogo duguje i vreme je da plati.