Da se setiš da poletiš!
Bačka
Palanka ovog avgusta slavi dve decenije Festivala ekološkog pozorišta za decu i
mlade, svetkovine posvećene zaštiti životne sredine, kvalitetnom zvuku,
kreativnom stvaralaštvu, primenjenoj umetnosti, s daskama koje život znače u
samom centru zbivanja. Sve to, ukršteno
sa snažnom, protočnom energijom posetilaca, gostiju, učesnika, volontera i
organizatora stvara karnevalsku atmosferu, iz godine u godinu sve vreliju. Sve
to, piše, crta, glumi i svira oazu zdravog razuma u sušnim godinama.
Jedna od zanimljivosti
vezanih za FEP je činjenica da Bačka Palanka, domaćin pozorišnog festivala, evo
dvadesetu godinu zaredom, nema pozorište. Onu zgradu u koju ljudi uđu, sednu i
gledaju druge ljude kako se pretvaraju da su neko treći, pa onda tapšu, smeju
se i plaču, svi zajedno. To je samo jedna mala zanimljivost, ali eto, nekome
možda bude interesantna. Drugima, očigledno, to nije vredno pažnje, sudeći po
ruševinama nikada završene zgrade pozorišta u Bačkoj Palanci, stare koliko i
sam festival. Šta je bilo pre, pozorište ili festival?
Gde postoji
problem, postoje i rešenja. Tražili su FEP-ovci smisao, bez love, ali s
ljubavlju, našli su vremena i za heroja, a sada su se setili da polete. To još
nisu probali. Opasni lovci na vetrenjače, ti FEP-ovci. Nezadrživo jurišaju na zapušteno, nikad
završeno pozorište, omogućujući snu palančana o magičnoj pozornici da živi na
javi.
Otprilke, u
vreme kada je započeta izgradnja zgrade pozorišta i kada je osnovan FEP, u
Bačkoj Palanci, javila se ideja o izgradnji bazena. To je ona rupa u
zemlji, što se napuni vodom, pa se u
njoj može plivati. O tome neki drugi put, kada bude reči o palanačkim
perspektivnim vaterpolistima...
No comments:
Post a Comment