Papagaj
Postaje vruće kao u paklu. Voda ključa po sprženoj zemlji. Boje se
razlivaju, nazire se trošni zid. Demonima su spale maske, kukavički se keze. Vrelo
je, tope se očekivanja i nadanja, sagorevaju želje i snovi. Podgreva se
sumnja...Sećanja nestaju u plamenu dok dim ometa pogled. Obećanja su se
pretvorila u prah, a laž se usijala.
-
I šta ćemo sad?
-
Idemo se osvežiti malo, šta drugo...
-
I to što kažeš. Pogledaj‚ jel ono
tamo papagaj?
-
Gde?
-
Na kajsiji.
-
Vidi stvarno, papagaj na kajsiji.
-
Otkud sad on tamo?
-
Ko će ga znati... Možda mu se jedu
kajsije.
Vrelo je kao u paklu, ali i on je za ljude. Zasadićemo
mi ponovo sebi hlad, a do tada ćemo se već nekako navići bez njega. Ako smo
preživeli ledeno doba, što ne bi i vatreno. Ti demoni su i onako obični slabići.
-
A kako će on kada dođe zima?
-
Ne brini ti za njega, može on kako
hoće. Ima krila. Nego, jel idemo mi po to osveženje?
