Super Mario
Nalazite se u
ulozi malog, nekome simpatičnog, nekome ne, čove, na primer vodoinstalatera, a
možete da imate brkove. Trčite, preskačete prepreke, skačete drugima po glavi
dok oni pokušavaju da vas pregaze, zavlačite se u govnjive kanalizacione cevi, jedete pečurke i bežite od kornjača.
Kako igra
traje, nivoi postaju teži. Razdaljine koje ste do sada lagano preskakali postaju sve udaljenije. Sve je veći broj onih koji bi da vas spreče na vašem
putu i svi imaju svoje razloge za to. Ma koliko vas to izluđivalo, pomirite se
sa tim, nove prepreke samo pristižu, a tempo je ubitačan.
U jednom
trenutku lebdite među vedrim oblacima, a već narednog oko vas je užarena lava i
otrovna sumporna isparenja dok vi i dalje skakućete kako ne bi ostali
zarobljeni u vremenu koje juri za vama. Kada sve utihne, u pozadini čujete
muziku ta ta ta rata ta ta ta...a kornjače vas i dalje jure, iako ste, po sopstvenom uverenju, nevini.
I onda
dođete do aždaje koja bljuje vatru, nadmudrite je, pobedite i dobijete
poljubac od princeze koju ste upravo spasli. Dakle, ubili ste aždaju, osvojili
princezino srce i usput zaradili sanduk zlatnih dukata. I šta sad? Sad sve
ispočetka, aždaja, princeza i zlata nikad dosta. I tako sve do kraja, kad god
on bio, čekate ga. Sve je to ionako
igra...
Poljubac od princeze svakako nije zagarantovan, kao ni bilo šta drugo gore navedeno. To pre svega zavisi od pečurki, ali i od konzole na kojoj igrate. Takođe uvek možete da kucate šifre ili tražite prečice, ali šta je tu onda zanimljivo? Ta ta ta rata ta ta ta...
