Kijanu Rivs

Kijanu Rivs

     Još kao balavi dečak osetio si bol borbe. Te večeri u tvoju malu, vlažnu sobu, pokopanu duboko pod zemljom, ušetao je pacov. U želji da napadne, otme, preživi i nadživi ujeo te je za ruku dok si mislio da bezbrižno spavaš. Tako drsko. Tako direktno. Tek tako. Normalno je da si se uplašio. Te večeri si spoznao strahote mraka, da bi tek kasnije uočio i njegovu drugu stranu.

     Danju, dok si se skrivao po ulicama, lutao po napuštenim zgradama i šetao po osušenim šumama pod trulim nebom, pacove skoro da ni nisi viđao. Ipak tragovi su bili svuda. Mogao si osetiti njihovo prisustvo, a opet gde su se to skrivali? Kada bi nekog, konačno, negde i primetio, bežao je od tebe. Kako sada to odjednom, pitao bi se. Pa zar prošli put nije želeo živog da te pojede?

     Noću bi se vraćao u bunker. Tada niko ne bi smeo da dođe po tebe, da te otme i odvede u Centar za vaspitanje ili u Centar za prevaspitanje. Dogovor između dva različita stava se poštovao i mrak je bilo doba mogućnosti slobodnog izbora. Tada bi bio bezbedan, pa si odlazio u svoju sobu znajući da te niko neće neplanirano posetiti. Naravno, niko osim pacova. Za njih nisu postojale garancije. Bojao si se da zaspiš, pa bi do kasno u noć gledao vhs kasetu na staroj, prašnjavoj Tošibi. To ti je bila najveća investicija do tada, realizovana mudrim trampama. Zvuk i svetlo držali su pacove podalje, a tvoj omiljeni film postao je „Matriks“, jer nijedan drugi nisi imao da pustiš umesto njega. Ulivao ti je nadu, terao na razmišljanje, bio zabavan toliko da nije mogao dosaditi. Tek kasnije, kada si pogledao i druge filmove Kijanu Rivsa, otkrio si da je govnar. Zamalo čak i da usere „Đavoljeg advokata“, ali je Al Paćino izvukao čitavu stvar. Onda si pogledao „Srce anđela“ sa Rurkom i De Nirom, pa te „Advokat“ više nije ni interesovao. Nastavke Matriksa nisi ni imao želju da pogledaš...

     Uglavnom, pacovi... Vremenom si menjao mišljenje o njima, upoznavajući ljude. Prvo je strah zamenilo poštovanje. Poštovanje preraslo u divljenje. Nije to tako brzo dolazilo, ali mišljenje ti se dopunjavalo svakim novim saznanjem. Jasno se ukazalo, pacovi su naredna vrsta koja će odlučivati o budućnosti. Dolazi njihovo doba dominacije. Sve ovo vreme uče na ljudskim greškama i polako preuzimaju igru. Kleknite i pozdravite gospodara.

     Put ka vrhu je dug, budući da je život kratak. Pacovi ne stvaraju probleme, oni ih rešavaju.         
     Oni imaju cilj, a ne prioritete. To ih čini odlučnijim.

     Ne komplikuju jednostavnost opstanka.  

     Upražnjavaju više seksa.

     Ne gledaju filmove s Kijanu Rivsom. 

     Sada, ti već odavno, znaš da neprijatelj liči na tebe. Borba je legitimna.

ROCK ULICE NA ZADATKU...RAMBO AMADEUS

     U subotu, 12.10, Rambo Amadeus and two Winnetous održali su energičnu svirku u zemunskom klubu „Fest“. U konforno punom klubu, među tvrdim jezgrom poštovalaca zvuka i reči Svetskog Kilo Cara, našao se i B.M. (27) iz Beča. Nećemo sada da mu spominjemo puno ime, kako ne bi imao problema na granici, ali ovaj gastarbajter po majčinoj liniji je progutao „tabletu za razgibavanje“ i uputio se na „sado-mazo vikend aranžman“ u maticu Srbiju.

-          - Očekivao sam gusle ili bar neki hor bele tehnike, ali ovi njegovi Indijanci razvaljuju. Da budem iskren, malo mi se već smučila Dragana Mirković, pa sam hteo da promenim žanr.

     Zahvaljujući gostu iz Austrije i naša poljuljana ekonomija u vremenu sveopšte narodne štednje izvukla je korist. B.M. uredno je zamenio 100 znojem okupanih eura za 11392.98 naših dinara, i za to sve dobio račun. 98 para zapravo nikada nije video, jer ne postoje, a falilo mu je još dve pare pa da zaokruži na dinar. Jebiga.

Rambo partija – omladina akcija.

     A svirka je bila žestoka. Bar meni, potpisujem. Javni čas osnova filozofije i muzičkog obrazovanja. Ubrzani kurs engleskog jezika. Osnivačka skupština i promocija programa partije. Slavlje upriličeno povodom sjajnog, istorijskog neuspeha evrovizijske „Euro-neuro“. Sve to i još kojekakvih lekcija, podelio je narodu Car i podsetio na greške iz prošlosti, na greške iz sadašnjosti i na greške iz budućnosti.

     Mi iz „Rock ulice“ smo napravili par slika da bi se potom udobno smestili za prijateljski nastrojen šank. Ramba ništa nismo hteli da smaramo, jer on čovek sve što ima da kaže on to i uradi na bini. Pa ko hoće da sluša neka sluša, a ko neće odavno je već ogluveo. Tako je bilo i ovoga puta. A i zaboravili smo diktafon. A i malo smo popili. Od treme valjda. Mada, i atmosfera nas je povukla. A labilni smo.

     I dok se vučemo ka provinciji, reko, hajde da se nešto i napiše da ne bude da smo prešli nekog za akreditaciju, a ozbiljni smo novinari. I nikada ne lažemo. Evo na primer dokaza – Klub „Fest“, Zemun, Sportski centar „Pinki“, pera nam!

http://www.rockulice.com/